Јаковљева 1

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

1 Јаков, слуга Божији и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена у дијаспори.

Искушења

² Сматрајте чистом радошћу, браћо моја, кад год се суочите с разним искушењима, ³ знајући да провера ваше вере развија истрајност. ⁴ А истрајност нека доврши дело, да будете савршени и потпуни, без икаквог недостатка.

⁵ Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато. ⁶ Али нека тражи с вером, нимало не сумњајући. Јер, онај ко сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и носи. ⁷ Нека такав човек не мисли да ће било шта добити од Господа ⁸ – човек подељене душе и непостојан у свему што чини^[a].

⁹ Нека се сиромашни брат хвали својом узвишеношћу, ¹⁰ а богати својом униженошћу, пошто ће нестати као пољски цвет. ¹¹ Јер, сунце изађе, настане жега и осуши биљку; цвет јој отпадне, па пропадне сва њена лепота. Тако ће и богаташ свенути идући за својим пословима^[b].

¹² Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.

¹³ Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава. ¹⁴ Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами. ¹⁵ Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.

¹⁶ Не заваравајте се, драга моја браћо. ¹⁷ Сваки добар дар и сваки савршен поклон долазе са неба^[c], од Оца светлости, који се не мења као варљива сенка. ¹⁸ Он је одлучио да нас роди Речју истине, да будемо нека врста првине његових створења.

Слушање и извршавање

¹⁹ И ово знајте, драга моја браћо: нека сваки човек буде брз да чује, спор да каже и спор да се разгневи, ²⁰ јер човеков гнев не ствара праведност пред Богом. ²¹ Стога, одбаците сваку нечистоту и преосталу опакост и кротко прихватите Реч, која је у вас усађена, која има моћ да спасе ваше душе.

²² Немојте само да слушате Реч и тако се заваравате, него је извршавајте. ²³ Јер, ако неко само слуша Реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје рођено лице у огледалу: ²⁴ погледа се, па оде и одмах заборави како изгледа. ²⁵ Али, ко се помно загледа у савршени закон слободе и остане у њему, не заборављајући шта је чуо, него извршавајући дела, тај ће бити благословен у ономе што чини.

²⁶ Ако неко мисли да је побожан, а не зауздава свој језик, тај самога себе заварава; његова побожност је узалудна. ²⁷ Ово је побожност која је чиста и неокаљана пред Богом Оцем: бринути се за сирочад и удовице у њиховим невољама и себе чувати неопогањеног од света.