Слава ГОСПОДЊА одлази из Храма

10 Потом погледах, а оно – нешто налик на престо од лазулита изнад свода над главама херувимâ.

² ГОСПОД рече човеку у ланеној одећи: »Уђи међу точкове испод херувимâ. Напуни руке ужареним угљевљем између херувимâ и распи га изнад града.«

И онај уђе мени наочиглед. ³ Херувими су стајали на јужној страни Храма када је онај човек ушао међу њих. Облак испуни унутрашње двориште, ⁴ а Слава ГОСПОДЊА се диже изнад херувимâ и оде до прага Храма. Облак испуни Храм, а двориште сјај Славе ГОСПОДЊЕ. ⁵ Звук крилâ херувимâ чуо се све до спољашњег дворишта, а звучао је попут гласа Бога Свесилнога.

⁶ Када је ГОСПОД заповедио човеку у ланеној одећи: »Узми огња између точкова, између херувимâ«, овај уђе међу њих и стаде крај једног точка. ⁷ Тада један од херувима испружи руку до огња који је био међу њима, па га узе и стави у руке човеку у ланеној одећи, и овај га прими и изађе.

⁸ А испод крилâ херувимâ појави се нешто налик на људске руке. ⁹ Погледах, а оно – покрај херувимâ четири точка, по један поред сваког херувима. Точкови су светлуцали попут топаза, ¹⁰ а изгледом су сва четири била једнака и као да сваки точак пресеца још један точак. ¹¹ Када су се точкови кретали, ишли су у било ком од четири смера у ком су бића гледала а да нису морали да се закрећу док су се херувими кретали. Херувими су ишли у било ком смеру у ком је глава била окренута и нису се окретали док су ишли. ¹² Цело тело херувимâ – леђа, руке и крила – било је свуда унаоколо пуно очију, а тако и њихова четири точка. ¹³ Чух да точкове зову »колоплет«. ¹⁴ Сваки од херувима имао је четири лица: једно је било лице херувима, друго човека, треће лава, а четврто орла. ¹⁵ Тада се херувими подигоше увис. Била су то она иста жива бића која сам видео на реци Кевар. ¹⁶ Када су херувими кретали, кретали су и точкови крај њих, а када су херувими ширили крила да се одигну од земље, точкови су остајали крај њих, али се нису окретали. ¹⁷ Када су херувими стајали мирно, и точкови су стајали мирно, а када су се херувими дизали, и точкови су се дизали с њима, јер је у њима био дух живих бића.

¹⁸ Тада Слава ГОСПОДЊА оде од прага Храма и заустави се изнад херувимâ. ¹⁹ Потом херувими раширише крила и мени наочиглед одигоше се од земље. А док су они ишли, и точкови су ишли с њима. Они се зауставише на улазу источне капије Дома ГОСПОДЊЕГ, а Слава Бога Израеловог била је над њима. ²⁰ То су била она иста жива бића која сам видео испод Бога Израеловог на реци Кевар, и ја увидех да су то били херувими. ²¹ Сваки је имао четири лица и четири крила, а испод крилâ нешто налик на људске руке. ²² Лица су им била иста као она која сам видео на реци Кевар. И сваки херувим ишао је право напред.