Језекиљ 24
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Прича о лонцу
24 Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима. 3 Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Пристави лонац. Пристави га
и налиј воде у њега.
4 Убаци меса, све добре комаде:
бут и плећку.
Напуни га најбољим костима.
5 Узми месо од најбоље овце.
Под лонац наслажи дрва.
Нека добро узаври,
да се и кости скувају у њему.
6 »‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Тешко граду крвопролића,
лонцу зарђалом,
са кога рђа неће да се скине!
Испразни га, комад по комад,
не бацајући коцку за њега.
7 Јер, у њему је крв коју је пролио.
На голи камен ју је пролио,
а не на земљу,
где би је прашина прекрила.
8 Да срџбом планем и осветим се,
оставих крв његову на голом камену,
да се не прекрије.
9 »‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:
»‚Тешко граду крвопролића!
И ја ћу високо наслагати дрва.
10 Још дрва донеси и распали ватру.
Скувај месо, умешај зачине,
пусти нека изгоре кости.
11 Затим празан лонац стави на жеравицу,
да се греје док му се бакар не усија
и његова нечистоћа не истопи
и рђа не сагори.
12 »‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.
13 »‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.
14 »‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«
Смрт Језекиљеве жене
15 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 16 »Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе. 17 Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«
18 Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.
19 Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«
20 А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: 21 Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача. 22 Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени. 23 Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим. 24 Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘
25 »А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери, 26 тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест. 27 Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«
Copyright © 2003 by Bible League International