Јеремија 10
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Бог и идоли
10 Чујте реч коју вам говори ГОСПОД, народе Израелов. 2 Овако каже ГОСПОД:
»Не учите се обичајима других народа
и нека вас не плаше знамења на небу,
иако плаше народе.
3 Јер, ништавни су обичаји народâ.
Они у шуми посеку дрво,
па га дрводеља обликује длетом.
4 Украсе га сребром и златом,
па га причврсте чекићем и клиновима,
да се не преврне.
5 Као ни страшило на њиви лубеница,
тако ни они не говоре.
Морају да се носе,
јер не умеју да ходају.
Не бојте их се,
јер они не могу да учине
ни зло ни добро.«
6 Нико није као ти, ГОСПОДЕ.
Ти си велик и твоје Име је велико и силно.
7 Ко да те се не боји, Царе народâ?
То теби припада.
Међу свим мудрима народâ
и у свим њиховим царствима
нема ниједнога као што си ти.
8 Сви су они луди и безумни,
од ништавног дрвета поучени.
9 Ковано сребро довози се из Таршиша
и злато из Уфаза[a].
Оно што су дрводеља и златар начинили
облачи се у плаво и пурпурно –
све дело вештог занатлије.
10 Али ГОСПОД је Бог истински,
он је живи Бог, Цар вечити.
Када се он разгневи,
земља се тресе,
народи не могу његову срџбу да поднесу.
11 »Овако им кажи: ‚Ови богови, који нису начинили небо и земљу, нестаће са земље и испод неба.‘«
Хвалоспев ГОСПОДУ
12 ГОСПОД је својом силом начинио земљу,
својом мудрошћу успоставио свет
и својом умношћу разапео небо.
13 Кад он загрми, воде на небу захуче.
Он чини да се облаци дигну с крајева земље,
муње шаље с кишом
и ветар изводи из својих спремишта.
14 Сваки човек је незналица бесловесна.
Сваког златара његов идол срамоти,
јер сви његови ликови су варка –
нема у њима даха,
15 ништавни су, смешне творевине.
Кад њихова казна стигне, нестаће.
16 А Бог[b] Јаковљев није као они,
јер он је све створио.
Израел је племе његовог поседа.
ГОСПОД над војскама му је име.
Најава изгнанства
17 Покупите своју имовину, јер идете из земље,
ви који живите под опсадом.
18 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Овога пута ћу избацити становнике ове земље;
ударићу их невољом, да се дозову памети.«
19 Тешко мени због моје повреде!
Моја је рана неисцељива!
Али рекох себи:
»То је моја болест, морам је поднети.«
20 Шатор ми је оборен,
конопци му покидани.
Моји синови одоше од мене и нема их.
Никог нема да ми разапне шатор
или подигне заклон.
21 Пастири изгубише памет
и од ГОСПОДА не траже помоћ.
Зато им ништа не успева
и сва су им се стада раштркала.
22 Чујте новост: велика пометња
из северне земље долази
да Јудине градове претвори у пустош,
у јазбину шакалима.
23 Знам, ГОСПОДЕ, да човечији живот није његов,
да човек не управља својим корацима.
24 Казни ме, ГОСПОДЕ, али по правди,
а не у свом гневу, да ме не затреш.
25 Излиј своју срџбу на народе
који те не признају,
на братства која ти не призивају Име.
Јер, они прождреше Јакова,
докраја га прождреше
и опустошише његово боравиште.
Copyright © 2003 by Bible League International