Add parallel Print Page Options

Јехојаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, реч дође Јеремији од ГОСПОДА: »Узми свитак и на њему напиши све што сам ти рекао о Израелу, Јуди и свим другим народима откад сам почео да ти говорим у време Јосијине владавине, па све до сада. Можда ће се народ Јуде, када чује за сваку несрећу којом сам наумио да га ударим, одвратити од свога злог начина живота, а ја ћу онда опростити њихову опакост и њихов грех.«

Тада Јеремија позва Баруха сина Неријиног, па док је Јеремија говорио све што му је ГОСПОД рекао, Барух је то записивао на свитак.

Онда Јеремија рече Баруху: »Мени је кретање ограничено, па не могу да идем у Дом ГОСПОДЊИ. Зато ти отиди до Дома ГОСПОДЊЕГ на дан поста и из свитка читај народу речи ГОСПОДЊЕ које сам ти говорио у перо. Прочитај их и свим Јудејима који дођу из својих градова. Можда ће изнети своје молбе пред ГОСПОДА, па се сваки одврати од свога злог начина живота, јер велик је гнев и срџба којима је ГОСПОД запретио овом народу.«

Барух син Неријин учини све што му је пророк Јеремија рекао да учини – из свитка је у Дому ГОСПОДЊЕМ читао све што је ГОСПОД рекао.

Деветог месеца пете године владавине јудејског цара Јехојакима сина Јосијиног, проглашено је време поста пред ГОСПОДОМ за сав народ Јерусалима и оне који су дошли из градова Јуде. 10 Из одаје писара Гемарје сина Шафановог, у горњем дворишту, код Нове капије Храма, Барух је из свитка читао Јеремијине речи свему народу у Дому ГОСПОДЊЕМ. 11 Када је Михеј син Гемарје сина Шафановог чуо све речи ГОСПОДЊЕ са свитка, 12 сиђе у писареву одају у царској палати, где су седели писар Елишама, Делаја син Шемајин, Елнатан син Ахборов, Гемарја син Шафанов, Цидкија син Ананијин и сви остали службеници.

13 Када им је Михеј испричао све што је чуо да Барух чита народу из свитка, 14 сви службеници послаше Јехудија сина Нетанје сина Шелемје сина Кушијевог да каже Баруху: »Понеси свитак из кога си читао народу и дођи.«

И Барух син Неријин оде к њима са свитком у руци.

15 Они му рекоше: »Седи, па нам то прочитај.«

И Барух им прочита.

16 Када су чули све оне речи, згледаше се у страху, па рекоше Баруху: »Морамо о овоме да известимо цара.«

17 Онда упиташе Баруха: »Како си све ово записао? Је ли ти Јеремија говорио?«

18 »Јесте«, одговори Барух. »Јеремија ми је говорио све ове речи, а ја сам их мастилом записивао на свитак.«

19 Тада службеници рекоше Баруху: »Идите и сакријте се, и ти и Јеремија. Нека нико не зна где сте.«

20 Када су свитак спремили у одаји писара Елишаме, одоше цару у палату и о свему га известише. 21 Цар посла Јехудија да оде по свитак, и овај га донесе из одаје писара Елишаме, па га прочита цару и свим службеницима који су стајали крај њега. 22 Био је девети месец и цар је седео у зимској палати, а пред њим је горела ватра у жеравнику. 23 Кад год би Јехуди прочитао три или четири ступца, цар их је одсецао писарским перорезом и бацао у жеравник све док цео свитак није изгорео у ватри. 24 Ни цар ни сви његови службеници који су чули све ове речи не уплашише се нити раздреше своју одећу. 25 Иако су Елнатан, Делаја и Гемарја молили цара да не спали свитак, он не хтеде да их послуша. 26 Цар заповеди Јерахмеелу, једном од својих синова, Сераји сину Азриеловом и Шелемји сину Авдееловом да ухвате писара Баруха и пророка Јеремију. Али ГОСПОД их је био сакрио.

27 Када је цар спалио свитак с речима које је Барух записао по Јеремијином казивању, реч ГОСПОДЊА дође Јеремији: 28 »Узми други свитак и на њему напиши све оне речи које су биле на оном првом свитку, који је јудејски цар Јехојаким спалио. 29 А цару Јехојакиму реци: ‚Овако каже ГОСПОД: Спалио си свитак и рекао: »Зашто си на њему написао да ће вавилонски цар сигурно доћи, разорити ову земљу и истребити из ње и човека и животињу?« 30 Стога овако каже ГОСПОД о јудејском цару Јехојакиму: Неће имати потомка који ће сести на Давидов престо, а његов леш биће избачен и изложен жези дању и мразу ноћу. 31 Казнићу њега, његову децу и његове службенике због њиховог греха. Довешћу на њих и на житеље Јерусалима и народ Јуде сваку несрећу којом сам им запретио, јер ме нису послушали.‘«

32 И Јеремија узе други свитак и даде га писару Баруху сину Неријином, па док је Јеремија говорио, Барух је на свитак записивао све оне исте речи које су биле и на свитку који је јудејски цар Јехојаким спалио.

Јоаким спаљује Јеремијин свитак

36 Четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, дошла је Јеремији ова реч од Господа: „Узми свитак[a] и запиши у њега све речи које ти објављујем за Израиљ, за Јуду и за све народе, од дана када сам ти говорио у Јосијино време, па до данас. Можда ће чути дом Јудин за сву пропаст коју намеравам да им нанесем, па се свако врати са свог злог пута и ја им опростим њихову кривицу и грех њихов.“

Јеремија је позвао Варуха, Ниријиног сина. Варух је записао на свитак, по Јеремијином казивању, све Господње речи које су му објављене. Онда је Јеремија заповедио Варуху: „Мени су забранили и не могу да одем у Господњи Дом. Зато ти иди и прочитај свитак који си записао по мом казивању, све Господње речи. Нека чује народ у Дому Господњем на дан поста. Нека чује сва Јуда, они што долазе из својих градова. Ти им прочитај. Можда ће њихово преклињање пасти пред Господа, па се свако врати са свог злог пута, јер су велики гнев и срдња које је Господ објавио против овог народа.“

Ниријин син Варух је урадио како му је заповедио пророк Јеремија, да у Дому Господњем прочита свитак речи Господњих. А пете године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, деветог су месеца објавили пост пред Господом за сав народ у Јерусалиму и за све који су из Јудиних градова дошли у Јерусалим. 10 У одаји Гемарије, сина писара Сафана – у горњем дворишту, код улаза на Нова врата Дома Господњег – Варух је пред целим народом прочитао Јеремијину поруку из свитка.

11 А Михеја, син Гемарије и унук Сафанов, је чуо све Господње речи из свитка, 12 па је сишао до царевог двора и до писареве одаје. И гле, тамо су седели сви главари: писар Елисама, Семајин син Делаја, Ахворов син Елнатан, Сафанов син Гемарије, Ананијин син Седекија и сви главари. 13 Михеја им је пренео све речи које је чуо док је Варух пред народом читао свитак. 14 На то су главари послали Варуху Јудија, Нетанијевог сина, Селемијиног унука и Кушијевог праунука. Поручили су му: „Узми у руке свитак који си читао пред народом и дођи.“ Ниријин син Варух је узео свитак у руке и отишао к њима. 15 Рекли су му: „Седи, молимо те, па прочитај и нама да чујемо.“

На то је Варух и њима прочитао свитак да чују. 16 И чим су чули све те речи са стрепњом су погледали један другог, а Варуху су рекли: „Јавићемо цару о свему овоме!“ 17 Питали су Варуха: „Реци нам, молимо те, како си забележио све ове речи из његових уста?“

18 Варух им је одговорио: „Он ми је устима објављивао све ове речи, а ја сам их мастилом писао на свитак.“

19 Поглавари су рекли Варуху: „Иди, па се сакријте и ти и Јеремија! Нека нико не зна где сте.“

20 Затим су отишли цару у двориште, а свитак су оставили у одаји писара Елисама. Пренели су цару о свим овим догађајима. 21 Цар је послао Јудија да донесе свитак и он га је донео из одаје писара Елисама. Онда је Јудије читао свитак пред царем и пред свим главарима који су стајали крај цара. 22 Цар је седео у зимској кући. Био је девети месец и пред њим је горело огњиште. 23 И кад би Јудије прочитао три или четири ступца, цар би их исекао писаревим перорезом. Бацао их је у ватру, у огњиште, све док сав свитак није изгорео у ватри огњишта. 24 И нису се уплашили, нису раздерали своју одећу ни цар ни све његове слуге који су чули све ове речи. 25 Иако су Елнатан, Делаја и Гемарије молили цара да не спаљује свитак, он их није послушао. 26 Цар је заповедио Јерамеилу, царевом сину, Азриловом сину Сераји и Авдиловом сину Селемији да ухвате и писара Варуха и пророка Јеремију. Али Господ их је сакрио.

27 Јеремији је дошла реч од Господа након што је цар спалио свитак са поруком коју је према Јеремијином казивању записао Варух: 28 „Узми други свитак и на њему поново запиши пређашње речи које су биле на пређашњем свитку, који је спалио Јудин цар Јоаким. 29 Реци овако за Јоакима, цара Јуде: ’Господ ти овако поручује: спалио си онај свитак и рекао: зашто си на њему записао: цар Вавилона ће сигурно доћи и разориће ову земљу, истребиће из ње и људе и стоку? 30 Зато овако каже Господ о Јоакиму, цару Јуде: неће имати наследника на Давидовом престолу! Његов ће леш бити бачен на дневну жегу и ноћну хладноћу. 31 Казнићу и њега, његово потомство и његове слуге за кривице њихове. На њих, на становнике Јерусалима и на свакога у Јуди донећу пропаст коју сам им најавио, а они нису послушали.’“

32 Тако је Јеремија узео други свитак па га је дао писару Варуху, Ниријином сину. Он је на свитку записао, по Јеремијином казивању, све речи свитка који је у ватри спалио Јудин цар Јоаким. И још је тим речима додано много сличних речи.

Footnotes

  1. 36,2 Претеча књиге. Дела су се писала на дугачком свијеном комаду папируса који се развијао приликом читања.

Jehoiakim Burns Jeremiah’s Scroll

36 In the fourth year of Jehoiakim(A) son of Josiah king of Judah, this word came to Jeremiah from the Lord: “Take a scroll(B) and write on it all the words(C) I have spoken to you concerning Israel, Judah and all the other nations from the time I began speaking to you in the reign of Josiah(D) till now. Perhaps(E) when the people of Judah hear(F) about every disaster I plan to inflict on them, they will each turn(G) from their wicked ways; then I will forgive(H) their wickedness and their sin.”

So Jeremiah called Baruch(I) son of Neriah,(J) and while Jeremiah dictated(K) all the words the Lord had spoken to him, Baruch wrote them on the scroll.(L) Then Jeremiah told Baruch, “I am restricted; I am not allowed to go to the Lord’s temple. So you go to the house of the Lord on a day of fasting(M) and read to the people from the scroll the words of the Lord that you wrote as I dictated.(N) Read them to all the people of Judah(O) who come in from their towns. Perhaps they will bring their petition(P) before the Lord and will each turn(Q) from their wicked ways, for the anger(R) and wrath pronounced against this people by the Lord are great.”

Baruch son of Neriah did everything Jeremiah the prophet told him to do; at the Lord’s temple he read the words of the Lord from the scroll. In the ninth month(S) of the fifth year of Jehoiakim son of Josiah king of Judah, a time of fasting(T) before the Lord was proclaimed for all the people in Jerusalem and those who had come from the towns of Judah. 10 From the room of Gemariah(U) son of Shaphan(V) the secretary,(W) which was in the upper courtyard at the entrance of the New Gate(X) of the temple, Baruch read to all the people at the Lord’s temple the words of Jeremiah from the scroll.

11 When Micaiah son of Gemariah, the son of Shaphan, heard all the words of the Lord from the scroll, 12 he went down to the secretary’s(Y) room in the royal palace, where all the officials were sitting: Elishama the secretary, Delaiah son of Shemaiah, Elnathan(Z) son of Akbor, Gemariah son of Shaphan, Zedekiah son of Hananiah, and all the other officials.(AA) 13 After Micaiah told them everything he had heard Baruch read to the people from the scroll, 14 all the officials sent Jehudi(AB) son of Nethaniah, the son of Shelemiah, the son of Cushi, to say to Baruch, “Bring the scroll(AC) from which you have read to the people and come.” So Baruch son of Neriah went to them with the scroll in his hand. 15 They said to him, “Sit down, please, and read it to us.”

So Baruch read it to them. 16 When they heard all these words, they looked at each other in fear(AD) and said to Baruch, “We must report all these words to the king.” 17 Then they asked Baruch, “Tell us, how did you come to write(AE) all this? Did Jeremiah dictate it?”

18 “Yes,” Baruch replied, “he dictated(AF) all these words to me, and I wrote them in ink on the scroll.”

19 Then the officials(AG) said to Baruch, “You and Jeremiah, go and hide.(AH) Don’t let anyone know where you are.”

20 After they put the scroll in the room of Elishama the secretary, they went to the king in the courtyard and reported everything to him. 21 The king sent Jehudi(AI) to get the scroll, and Jehudi brought it from the room of Elishama the secretary and read it to the king(AJ) and all the officials standing beside him. 22 It was the ninth month and the king was sitting in the winter apartment,(AK) with a fire burning in the firepot in front of him. 23 Whenever Jehudi had read three or four columns of the scroll,(AL) the king cut them off with a scribe’s knife and threw them into the firepot, until the entire scroll was burned in the fire.(AM) 24 The king and all his attendants who heard all these words showed no fear,(AN) nor did they tear their clothes.(AO) 25 Even though Elnathan, Delaiah(AP) and Gemariah(AQ) urged the king not to burn the scroll, he would not listen to them. 26 Instead, the king commanded Jerahmeel, a son of the king, Seraiah son of Azriel and Shelemiah son of Abdeel to arrest(AR) Baruch the scribe and Jeremiah the prophet. But the Lord had hidden(AS) them.

27 After the king burned the scroll containing the words that Baruch had written at Jeremiah’s dictation,(AT) the word of the Lord came to Jeremiah: 28 “Take another scroll(AU) and write on it all the words that were on the first scroll, which Jehoiakim king of Judah burned up. 29 Also tell Jehoiakim king of Judah, ‘This is what the Lord says: You burned that scroll and said, “Why did you write on it that the king of Babylon would certainly come and destroy this land and wipe from it(AV) both man and beast?”(AW) 30 Therefore this is what the Lord says about Jehoiakim(AX) king of Judah: He will have no one to sit on the throne of David; his body will be thrown out(AY) and exposed(AZ) to the heat by day and the frost by night.(BA) 31 I will punish him and his children(BB) and his attendants for their wickedness; I will bring on them and those living in Jerusalem and the people of Judah every disaster(BC) I pronounced against them, because they have not listened.(BD)’”

32 So Jeremiah took another scroll and gave it to the scribe Baruch son of Neriah, and as Jeremiah dictated,(BE) Baruch wrote(BF) on it all the words of the scroll that Jehoiakim king of Judah had burned(BG) in the fire. And many similar words were added to them.