Јеремија 4
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
4 »Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«,
говори ГОСПОД,
»врати ми се.
Ако уклониш своје одвратне идоле
и више не одлуташ,
2 и ако се истинито
и поштено[a] закунеш:
‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
благословићу народе
и они ће ме хвалити.«
3 Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму:
»Преорите своју неизорану земљу
и не сејте међу трњем.
4 Обрежите се ГОСПОДУ,
уклоните кожицу са свога срца,
Јудеји и Јерусалимљани,
иначе ће моја срџба планути као огањ
и горети, а никога да је угаси,
због ваших злих дела.«
Несрећа долази на Јуду са севера
5 »Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму:
‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘
Вичите из свега гласа и говорите:
‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6 Знак поставите према Сиону,
у заклон бежите без оклевања,
јер несрећу доносим са севера,
уништење велико.
7 Лав је изашао из свога брлога,
кренуо је уништитељ народâ.
Своје место је оставио да ти опустоши земљу.
Градови ће ти лежати у рушевинама,
без иједног житеља.
8 Зато се обуците у кострет,
наричите и кукајте:
‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ
није се окренуо од нас!‘
9 »Тога дана«, говори ГОСПОД,
»клонуће духом цар и поглавари,
ужаснути се свештеници
и згрозити пророци.«
10 Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11 У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено:
»Ужарен ветар
са голетних висова пустињских
дува на мој народ,
али не да га развеје или прочисти.
12 Жесток ветар долази ми оданде.
Сада изричем пресуду против њих.«
13 Ево надире као облаци,
његова кола стижу као вихор,
коњи му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери своје срце од зла, Јерусалиме,
и спаси се.
Докле ћеш гајити опаке мисли?
15 Глас најављује из Дана,
из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16 »Овако кажи народима,
обзнани Јерусалиму:
‚Из далеке земље стиже војска да те опседне,
бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17 Попут чуварâ поља окружују Јерусалим,
јер се против мене побунио‘«,
говори ГОСПОД.
18 »‚Својим поступцима и делима
ово си навукао на себе,
ово ти је казна.
О, како је горка!
О, како пробада срце!‘«
Јеремијина жалост због судбине народа
19 Каква тескоба! Каква тескоба!
Превијам се од бола.
Срце ме боли, срце у мени силно лупа,
не могу да ућутим.
Јер, чуо сам звук рога,
бојне покличе.
20 О несрећи за несрећом јављају,
сва земља је опустошена.
Шатори ми опустошени у магновењу,
моје сенице у трен ока.
21 Докле ћу гледати ратне барјаке
и слушати звук рога?
22 »Мој народ је безуман,
не познају ме.
Они су неразумна деца,
ништа не схватају.
Вешти су само да чине зло,
а да чине добро не умеју.«
Виђење о уништењу
23 Погледах земљу – безоблична и празна;
и небеса – њихова светлост нестала.
24 Погледах планине – тресу се;
сва брда – уздрмала се.
25 Погледах, а људи нигде,
све птице одлетеле.
26 Погледах, а плодна земља постала пустиња,
сви јој градови леже у рушевинама
због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Сва земља биће опустошена,
иако је нећу докраја уништити.
28 Зато ће земља туговати и небеса потамнети,
јер ја рекох, и нећу се предомислити,
одлучих, и нећу одустати.«
29 На звук коњаникâ и стрелаца
цео град нададе у бекство.
Једни се завлаче у шикаре,
други се пентрају уз литице.
Сви градови напуштени,
нико више у њима не живи.
30 Шта то радиш, Опустошена?
Зашто се облачиш у скерлет
и златан накит стављаш на себе?
Зашто очи сенчиш бојом?
Узалуд се улепшаваш,
твоји љубавници те презиру:
хоће да ти узму живот.
31 Јер, чујем јаук као у жене у трудовима,
стењање као у оне која рађа прво дете,
јаук Кћери сионске док се за дах бори
и пружа руке, говорећи:
»Тешко мени!
Занемоћах пред убицама.«
Footnotes
- 4,2 истинито и поштено Дословно: у истини, правди и праведности.
Copyright © 2003 by Bible League International