Add parallel Print Page Options

17 »Дух ми је скршен, живот ми се гаси,
    гробље ме чека.

»Да, ругаоци ме окружују;
    моје очи на њиховој издаји почивају.
Положи залог за мене, Боже –
    ко би други за мене јемчио?
Јер, ти си им затворио срце, да не разумеју;
    зато им нећеш дати да буду узвишени.
Ко поткаже пријатеља ради награде,
    његовој деци ишчилеће очи.

»Бог учини да сваком будем узречица погрдна,
    онај коме сви у лице пљују.
Очи ми се замутиле од бола,
    сви ми удови попут сенке постали.
Честити се због тога згражавају,
    недужни устаје на безбожнога.
Праведник се држи својих путева
    и човек неокаљаних руку јачи постаје.
10 Хајде, опет сви покушајте;
    међу вама нећу наћи мудрога.
11 Моји дани су прошли,
    изјаловили се моји науми
    и жеље мога срца.
12 Ови ноћ у дан претварају
    и пред лицем тмине говоре:
    ‚Светлост се примиче.‘
13 Ако је Шеол дом ком се надам,
    ако свој лежај простирем у тмини,
14 ако гробној јами говорим: ‚Ти си ми отац‘
    и црву: ‚Мајко‘ или: ‚Сестро‘,
15 где ми је онда нада?
    Види ли неко какву наду за мене?
16 Да ли ће она са мном до капија Шеола сићи?
    Хоћемо ли се заједно спустити у прах?«

17 Мој дух је сатрвен,
    дани су моји згасли
    и рака ме чека.
Ето, подсмевачи су са мном,
    не склапа се око моје због њихове свадљивости.

Молим те, Боже, ти са̂м јамац мој буди!
    Јер ко је тај ко би ми се прихватио руке?
Ти си склонио мудрост од њихових срца
    због чега их издигнути нећеш.
Ко због добити изда пријатеље,
    деци ће му очи усахнути!

Он је мене учинио причом за народе,
    ја сам лице за пљување.
Туга ми је очи замутила,
    сваки је мој уд попут сенке.
Због тога се праведници зграну,
    недужни се грозе над безбожним.
Али праведник ће истрајати на свом путу,
    још више ће ојачати човек чистих руку.

10 Хајде, вратите се сви ви!
    Дођите, молим вас,
    али мудрог међу вама нећу наћи.
11 Прохујали су моји дани,
    намере и жеље срца мога су разбијене.
12 Они праве дан од ноћи,
    а мраку у лице кажу:
    ’Светло је близу!’
13 Ако бих за Светом мртвих чезнуо као за домом својим
    и у тами постељу своју простро,
14 ако гробу викнем: ’Оче мој’,
    а црву: ’Мајко моја’ или ’сестро моја’,
15 где је онда нада моја?!
    Види ли ко наду моју?!
16 Силази ли она до врата Света мртвих?
    Заједно ли ћемо у прах лећи?“

17 My spirit(A) is broken,
    my days are cut short,(B)
    the grave awaits me.(C)
Surely mockers(D) surround me;(E)
    my eyes must dwell on their hostility.

“Give me, O God, the pledge you demand.(F)
    Who else will put up security(G) for me?(H)
You have closed their minds to understanding;(I)
    therefore you will not let them triumph.
If anyone denounces their friends for reward,(J)
    the eyes of their children will fail.(K)

“God has made me a byword(L) to everyone,(M)
    a man in whose face people spit.(N)
My eyes have grown dim with grief;(O)
    my whole frame is but a shadow.(P)
The upright are appalled at this;
    the innocent are aroused(Q) against the ungodly.
Nevertheless, the righteous(R) will hold to their ways,
    and those with clean hands(S) will grow stronger.(T)

10 “But come on, all of you, try again!
    I will not find a wise man among you.(U)
11 My days have passed,(V) my plans are shattered.
    Yet the desires of my heart(W)
12 turn night into day;(X)
    in the face of the darkness light is near.(Y)
13 If the only home I hope for is the grave,(Z)
    if I spread out my bed(AA) in the realm of darkness,(AB)
14 if I say to corruption,(AC) ‘You are my father,’
    and to the worm,(AD) ‘My mother’ or ‘My sister,’
15 where then is my hope—(AE)
    who can see any hope for me?(AF)
16 Will it go down to the gates of death?(AG)
    Will we descend together into the dust?”(AH)