Add parallel Print Page Options

31 »Склопих савез са својим очима
    да ниједну девојку не погледам пожудно.
Јер, шта је део човеков од Бога одозго,
    какво му је наследство од Свесилнога са висина?
Зар није пропаст за покваренога,
    несрећа за оне који чине злодела?
Зар он не види моје путеве
    и не броји све моје кораке?

»Ако сам ходао у лажи
    или ми је нога хитала за преваром
– нека ме Бог измери на кантару праведности,
    и знаће да сам беспрекоран –
ако ми је корак скренуо са стазе,
    ако ми се срце повело за очима,
    ако су ми се руке укаљале,
нека онда други поједе што сам засејао,
    нека моје изданке ишчупају из корена.
Ако ми је нека жена завела срце,
    ако сам на вратима вребао на ближњега,
10 нека се онда моја жена пода другом,
    нека онда с њом спавају други.
11 Јер, то би било срамотно дело,
    грех који заслужује осуду.
12 Јер, то је огањ који сажиже до Авадона,
    који би све моје усеве из корена ишчупао.
13 Ако сам слугама и слушкињама ускратио правду
    кад су се на мене жалили,
14 шта ћу учинити кад Бог устане?
    Шта ћу одговорити кад полажем рачун?
15 Зар ме није начинио у утроби мајчиној
    исти Онај који је и њих саздао у материци?
16 Ако сам се оглушио на молбе сиромахâ
    или дозволио да удовица очи исплаче,
17 ако сам јео залогај хлеба
    а да га са сирочетом нисам поделио
18 – иако сам му од своје младости био као отац
    и од свог рођења удовицу водио као пастир –
19 ако сам гледао неког како страда јер нема одеће
    или убогога без покривача,
20 а да ме није од срца благосиљао
    што сам га руном својих оваца угрејао,
21 ако сам на сироче подигао руку,
    знајући да имам утицаја на суду,
22 нека ми плећка испадне из рамена,
    нека ми се рука ишчупа из зглоба раменог.
23 Јер, зазирао сам од пропасти од Бога
    и због величанства његовог нисам то чинио.
24 Ако сам се уздао у злато
    или ако сам чистом злату рекао: ‚Сигурности моја‘,
25 ако сам се радовао свом великом богатству,
    благу које сам својим рукама стекао,
26 ако сам гледао сунце у његовој блиставости
    или месец како путује у свом сјају,
27 па ми је срце било потајно заведено
    да им руком пошаљем пољубац,
28 и то би био злочин који заслужује осуду,
    јер бих изневерио Бога на висини.
29 Ако сам се радовао несрећи свога непријатеља
    или ликовао због невоље која га је снашла,
30 нисам својим устима дао да згреше
    призивајући проклетство на његов живот;
31 ако људи из мог шатора никад нису рекли:
    ‚Коме он није дао меса да се наједе?‘
32 и ниједан дошљак није морао напољу да преноћи,
    јер сам путнику увек отварао врата;
33 ако сам тајио свој грех као што то чине људи
    у грудима кријући своју кривицу,
34 јер сам се толико плашио гомиле
    и стрепео од презира братстава
    да сам ћутао и нисам излазио на врата…

35 »О, кад би било неког да ме саслуша!
    Ево, потписујем своју одбрану.
Нека ми Свесилни одговори,
    нека мој тужитељ напише оптужницу.
36 На свом рамену бих је носио,
    и ставио је на себе као круну.
37 Положио бих му рачун о свим корацима својим,
    као кнез бих му приступио.

38 »Ако моја земља завапи против мене
    и све њене бразде заплачу заједно,
39 ако сам њене плодове прождро не плативши
    и ојадио душу њених закупаца,
40 место пшенице нека изникне трњак
    и место јечма коров.«

Овим завршавају Јовове беседе.

31 Са очима својим савез сам склопио,
    па како бих онда загледао девојку?
Па шта то онда Бог одозго дели?
    Какво је са висина наследство Свемоћног?
Није ли то пропаст за злотвора
    и несрећа за покварењака?
Не види ли он путеве моје,
    зар не броји све моје кораке?

Ако сам се дружио с лажовима,
    ако ми је нога журила ка обмани;
нека ме измери на тасовима тачним,
    нек честитост моју Бог открије.
Ако је мој корак зашао са пута,
    срце моје повело се за мојим очима,
    за руке ми прионула љага;
тад нек жањем, а други нек једе,
    нек се моја летина почупа.

Ако ли је жена срце ми завела,
    ако сам ближњег свога на улазу вребао;
10 нек тад другом моја жена меље,
    у постељи других нека буде.
11 Али то би била гадост,
    баш кривица за осуду!
12 Да, била би то ватра која гута све до трулежи мртвих
    и спаљује сву летину моју.

13 Елем, ако сам се оглушио на тужбу
    слушкиње своје или слуге свога,
    када су се парничили са мном;
14 шта бих урадио када би Бог устао,
    кад би ми рачун затражио?
    Шта ли бих му тада узвратио?
15 Није ли онај што ме саздао у утроби и њих саздао?
    Зар нас није један исти начинио у стомаку?

16 Ако сам се оглушио на жељу сиромаха
    и расплакао очи удовици;
17 ако сам свој залогај хлеба јео у самоћи,
    а сироче није узело од њега –
18 јер је уз мене расло као уз оца још од младости моје,
    а удовици сам помагао још од како ме мајка родила –
19 ако сам видео страдалника неодевеног,
    ако нисам заоденуо убогог;
20 ако ме бедра његова благосиљала нису,
    ако се руном оваца мојих утоплио није;
21 ако сам одмахнуо руком против сирочета,
    а знао сам да на суду могу да помогнем;
22 нека ми рука из рамена отпадне
    и нек ми се шака преломи у зглобу!
23 Јер, дрхтао сам од Божије страхоте,
    пред његовим величанством не бих то чинио.

24 Ако сам се у злато уздао,
    сувом злату говорио: ’Поуздање моје!’;
25 ако сам се радовао свом великом благу,
    што ми је рука толико згрнула;
26 ако сам у сунце гледао док сија
    и у месец сјајни док путује;
27 ако ми се срце потајно заносило,
    па сам им руком слао пољупце са својих уста;
28 и то би била кривица што вапи за судом,
    јер бих тако порекао Бога са висине!

29 Елем, ако сам се радовао над несрећом душманина мога,
    ликовао кад га пропаст снађе;
30 нисам дао устима да згреше,
    да му клетву призивам на душу.
31 Нису ли људи из шатора рекли:
    ’Ко се још меса његовога најео није?’
32 Придошлица на улици ноћ провео није,
    путнику сам отварао врата.
33 Да ли сам грехе своје прикривао као Адам,
    и кривицу крио у грудима својим;
34 јер сам се препао великог мноштва,
    страховао од презира у роду,
    па се ућутао и кроз врата не бих излазио?

35 О, кад би ме неко чуо!
    Ево, ово потписујем,
па нека ме услиши Свемоћни,
    а ево и оптужнице што је тужилац против мене подигао!
36 Зар је не бих ја понео на рамену своме,
    на себе је као круну причврстио?
37 Рачун бих му положио за кораке своје,
    као владар бих му приступио.

38 Ако је због мене вапила земља моја
    и у глас плакале бразде њене;
39 ако сам забадава јео плодове њене
    и души њихових власника задао јаде;
40 уместо пшеницом нек уроди трњем
    и коровом уместо јечма!“

Јов је завршио своја казивања.

31 “I made a covenant with my eyes(A)
    not to look lustfully at a young woman.(B)
For what is our lot(C) from God above,
    our heritage from the Almighty on high?(D)
Is it not ruin(E) for the wicked,
    disaster(F) for those who do wrong?(G)
Does he not see my ways(H)
    and count my every step?(I)

“If I have walked with falsehood
    or my foot has hurried after deceit(J)
let God weigh me(K) in honest scales(L)
    and he will know that I am blameless(M)
if my steps have turned from the path,(N)
    if my heart has been led by my eyes,
    or if my hands(O) have been defiled,(P)
then may others eat what I have sown,(Q)
    and may my crops be uprooted.(R)

“If my heart has been enticed(S) by a woman,(T)
    or if I have lurked at my neighbor’s door,
10 then may my wife grind(U) another man’s grain,
    and may other men sleep with her.(V)
11 For that would have been wicked,(W)
    a sin to be judged.(X)
12 It is a fire(Y) that burns to Destruction[a];(Z)
    it would have uprooted my harvest.(AA)

13 “If I have denied justice to any of my servants,(AB)
    whether male or female,
    when they had a grievance against me,(AC)
14 what will I do when God confronts me?(AD)
    What will I answer when called to account?(AE)
15 Did not he who made me in the womb make them?(AF)
    Did not the same one form us both within our mothers?(AG)

16 “If I have denied the desires of the poor(AH)
    or let the eyes of the widow(AI) grow weary,(AJ)
17 if I have kept my bread to myself,
    not sharing it with the fatherless(AK)
18 but from my youth I reared them as a father would,
    and from my birth I guided the widow(AL)
19 if I have seen anyone perishing for lack of clothing,(AM)
    or the needy(AN) without garments,
20 and their hearts did not bless me(AO)
    for warming them with the fleece(AP) from my sheep,
21 if I have raised my hand against the fatherless,(AQ)
    knowing that I had influence in court,(AR)
22 then let my arm fall from the shoulder,
    let it be broken off at the joint.(AS)
23 For I dreaded destruction from God,(AT)
    and for fear of his splendor(AU) I could not do such things.(AV)

24 “If I have put my trust in gold(AW)
    or said to pure gold, ‘You are my security,’(AX)
25 if I have rejoiced over my great wealth,(AY)
    the fortune my hands had gained,(AZ)
26 if I have regarded the sun(BA) in its radiance
    or the moon(BB) moving in splendor,
27 so that my heart was secretly enticed(BC)
    and my hand offered them a kiss of homage,(BD)
28 then these also would be sins to be judged,(BE)
    for I would have been unfaithful to God on high.(BF)

29 “If I have rejoiced at my enemy’s misfortune(BG)
    or gloated over the trouble that came to him(BH)
30 I have not allowed my mouth to sin
    by invoking a curse against their life(BI)
31 if those of my household have never said,
    ‘Who has not been filled with Job’s meat?’(BJ)
32 but no stranger had to spend the night in the street,
    for my door was always open to the traveler(BK)
33 if I have concealed(BL) my sin as people do,[b]
    by hiding(BM) my guilt in my heart
34 because I so feared the crowd(BN)
    and so dreaded the contempt of the clans
    that I kept silent(BO) and would not go outside—

35 (“Oh, that I had someone to hear me!(BP)
    I sign now my defense—let the Almighty answer me;
    let my accuser(BQ) put his indictment in writing.
36 Surely I would wear it on my shoulder,(BR)
    I would put it on like a crown.(BS)
37 I would give him an account of my every step;(BT)
    I would present it to him as to a ruler.(BU))—

38 “if my land cries out against me(BV)
    and all its furrows are wet(BW) with tears,
39 if I have devoured its yield without payment(BX)
    or broken the spirit of its tenants,(BY)
40 then let briers(BZ) come up instead of wheat
    and stinkweed(CA) instead of barley.”

The words of Job are ended.(CB)

Footnotes

  1. Job 31:12 Hebrew Abaddon
  2. Job 31:33 Or as Adam did