Исаија 64
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
64 О, кад би небеса поцепао и сишао!
Планине би се затресле пред тобом!
2 Као што огањ запали гранчице
и чини да вода прокључа,
сиђи да обзнаниш своје Име
својим непријатељима,
да народи задрхте пред тобом!
3 Јер, када си чинио страхотна дела
која нисмо очекивали,
силазио си и планине су се
тресле пред тобом.
4 Од прадавних времена нико није чуо,
ниједно ухо није чуло,
ниједно око видело
другога Бога осим тебе,
који ради у корист оних који га ишчекују.
5 Ти прискачеш у помоћ
онима који радо чине оно што је право,
који се сећају твојих путева.
Али, кад си се разгневио,
ми згрешисмо
и непрестано грешимо.
Како онда да се спасемо?
6 Сви смо постали као нечист човек,
а сва наша праведна дела као запрљана крпа.
Сви се сушимо као лист,
а наши греси нас односе као ветар.
7 Нико не призива твоје Име
нити се труди да до тебе допре,
јер ти си своје лице сакрио од нас
и пустио нас да ископнимо
због наших греха.
8 А ипак, ГОСПОДЕ, ти си наш Отац.
Ми смо глина, ти си грнчар –
сви смо твоје дело.
9 Не гневи се прекомерно, ГОСПОДЕ,
не сећај се наших греха довека.
Погледај на нас, молимо те,
јер сви смо твој народ.
10 Твоји свети градови постадоше пустиње;
Сион је пустиња, Јерусалим пустолина.
11 Наш свети и славни Храм,
где су ти наши очеви исказивали хвалу,
спаљен је огњем
и све нама драгоцено у рушевинама лежи.
12 Зар ћеш се после свега и даље суспрезати, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш и даље ћутати и прекомерно нас кажњавати?
Књига пророка Исаије 64
New Serbian Translation
64 О, разведри небеса и сиђи,
нека се пред тобом планине затресу.
2 Као кад се ватра по грању запали,
ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
нека пуци задрхћу пред тобом.
3 Што ти чиниш то застрашује;
неочекивано си сишао,
пред тобом се затресле планине.
4 Од како је века нису чули,
нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
онима који од њега очекују.
5 Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
грешили смо на њима,
а били бисмо спасени.
6 И постали смо сви ми као нешто нечисто,
и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
и кривице наше као ветар нас однесу.
7 И никог нема да призива име твоје,
да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
и растапаш нас кривицама нашим.
8 Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
ми смо глина, а ти нас обликујеш,
и сви смо ми руке твоје дело.
9 Не срди се, Господе, исувише,
и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
сви смо ми народ твој.
10 Опустели су свети градови твоји,
Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.
11 Храм, светиња наша и понос наш;
у чему су те хвалили преци наши,
постао је згариште
и све драгоцености наше су сатрте.
12 Зар ћеш ово мирно гледати, Господе?
Ћутаћеш и још више понижавати?
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.