Марко 14
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)
14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. 2 »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)
3 А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.
4 А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? 5 Та помаст је могла да се прода за више од триста динара[a], па да се то раздели сиромасима.«
И строго је изгрдише.
6 »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. 7 Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. 8 Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. 9 Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
Јуда се договара да изда Исуса
(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)
10 Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. 11 А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
Исус једе пасхалну вечеру с ученицима
(Мт 26,17-25; Лк 22,7-14, 21-23; Јн 13,21-30)
12 Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
13 Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, 14 па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ 15 И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«
16 И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.
17 Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.
18 »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«
19 Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«
20 »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. 21 Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
Господња вечера
(Мт 26,26-30; Лк 22,15-20; 1. Кор 11,23-25)
22 Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«
23 Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.
24 »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. 25 Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«
26 Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
Исус предсказује да ће га се Петар одрећи
(Мт 26,31-35; Лк 22,31-34; Јн 13,36-38)
27 »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:
‚Ударићу пастира,
и овце ће се раштркати.‘(A)
28 Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
29 А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«
30 »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута[b] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
31 Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«
А тако рекоше и сви остали.
Исус се моли у Гетсиманији
(Мт 26,36-46; Лк 22,39-46)
32 Тада одоше на место које се зове Гетсиманија.
»Седите овде док се ја помолим«, рече Исус својим ученицима, 33 па са собом поведе Петра, Јакова и Јована.
Обузеше га велик страх и тескоба, 34 па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите.«
35 Потом оде мало даље, паде ничице, молећи се да га, ако је могуће, тај час мимоиђе.
36 »Аба[c], Оче«, говорио је, »ти све можеш. Отклони ову чашу од мене. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
37 Потом се врати и нађе их како спавају.
»Симоне«, рече Петру, »зар спаваш? Зар ниси могао ни један сат да пробдиш? 38 Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
39 Онда опет оде и помоли се, изговоривши исте речи. 40 Када се опет вратио, нађе их како спавају. Очи су им се склапале, па нису знали шта да му одговоре.
41 Када се трећи пут вратио, рече им: »Зар још спавате и одмарате се? Доста је било! Дошао је час! Ево, Сина човечијега предају грешницима у руке. 42 Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)
43 И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. 44 А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«
45 И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.
46 Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. 47 А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
48 Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. 49 Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«
50 Тада га сви оставише и побегоше.
51 А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, 52 али он збаци чаршав и побеже гô.
Исус пред Синедрионом
(Мт 26,57-68; Лк 22,54-56, 63-71; Јн 18,13-14, 19-24)
53 Исуса одведоше првосвештенику, па се окупише сви првосвештеници, старешине и учитељи закона. 54 А Петар је на одстојању ишао за Исусом све до првосвештениковог дворишта, па је тамо сео са слугама и грејао се поред ватре.
55 Првосвештеници и цео Синедрион тражили су неки доказ против Исуса, да би могли да га погубе, али га не нађоше. 56 Многи су, наиме, лажно сведочили против њега, али им се сведочења нису слагала.
57 Тада устадоше неки, па лажно посведочише против њега говорећи: 58 »Чули смо га како говори: ‚Порушићу овај храм саграђен људским рукама, па ћу за три дана подићи други, који неће бити саграђен рукама.‘«
59 Али ни у том сведочењу се не сложише.
60 Онда устаде првосвештеник, стаде у средину, па упита Исуса: »Зар нећеш ништа да одговориш? Шта то ови сведоче против тебе?«
61 Али Исус је ћутао и ништа није одговарао.
Тада га првосвештеник упита: »Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?«
62 »Ја сам«, одговори Исус. »И видећете Сина човечијега како седи Силноме здесна и долази са небеским облацима.«
63 На то првосвештеник раздера своју кошуљу и рече: »Шта нам још требају сведоци! 64 Чули сте хулу! Шта мислите?«
И они сви пресудише да је заслужио смрт.
65 Онда неки почеше да га пљују, да му покривају лице и да га ударају песницама, говорећи му: »Пророкуј!«
Потом га пограбише слуге и ишамараше га.
Петар се одриче Исуса
(Мт 26,69-75; Лк 22,56-62; Јн 18,15-18, 25-27)
66 Док је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња. 67 Она виде Петра како се греје, па га загледа и рече: »И ти си био с оним Назарећанином, Исусом!«
68 Али он то порече говорећи: »Нити знам, нити разумем шта говориш«, па изађе у предње двориште. А петао се огласи.
69 Она слушкиња га опет угледа, па поче да говори онима који су тамо стајали: »Овај је један од њих!«
70 А Петар то опет порече.
Мало касније, они који су тамо стајали рекоше Петру: »Ти си заиста један од њих, јер си и ти Галилејац!«
71 А он поче на себе да призива проклетства и да се заклиње: »Не познајем човека о коме говорите!«
72 Истог часа петао се огласи други пут[d] и Петар се сети речи које му је Исус рекао: »Пре него што се петао два пута[e] огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи«, и бризну у плач.
Footnotes
Марко 14
New Serbian Translation
Верске вође планирају да убију Исуса
14 Било је још два дана до празника Пасхе и Бесквасних хлебова. Водећи свештеници и зналци Светог писма гледали су како да Исуса на превару ухвате и убију. 2 Али рекоше: „Само да не буде на празник, да се народ не би побунио.“
Жена помазује Исуса миришљавим уљем
3 Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу.
4 Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? 5 То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да̂ сиромасима.“ Зато су је прекорили.
6 Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. 7 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. 8 Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. 9 Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“
Јудина издаја
10 Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. 11 Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса.
Пасхална вечера
12 А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“
13 Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, 14 па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ 15 Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“
16 Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху.
Вечера Господња
17 Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. 18 Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“
19 Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“
20 А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. 21 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
22 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“
23 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње.
24 Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. 25 Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“
26 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Наговештај Петровог одрицања
27 Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати.’
28 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
29 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“
30 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“
31 Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
32 Дошли су на место које се зове Гетсиманија. Исус рече својим ученицима: „Седите овде док се помолим.“ 33 Са собом је повео Петра, Јакова и Јована и тада су га обузели дубоки немир и тескоба. 34 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите.“
35 Онда је отишао мало даље, па је пао на земљу и молио се да га, ако је могуће, мимоиђе час страдања. 36 Говорио је: „Ава, Оче, теби је све могуће. Уклони ову чашу страдања од мене! Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
37 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Симоне, спаваш? Зар ниси ни један сат могао да пробдиш? 38 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
39 Затим је поново отишао и помолио се истим речима. 40 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. Нису знали шта да му одговоре.
41 Кад је Исус дошао трећи пут, рекао им је: „Стално спавате и почивате. Доста! Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 42 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
43 Док је Исус још говорио, дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници, зналци Светог писма и старешине. 44 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га и одведите под стражом!“
45 Он одмах приђе и рече: „Учитељу!“ И пољуби га. 46 Тада навалише на Исуса и ухватише га. 47 Један од Исусових ученика, који је ту стајао, потегао је мач, ударио Првосвештениковог слугу и одсекао му ухо.
48 Исус им рече: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? 49 Сваки дан сам проводио са вама у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. Али тако треба да се испуне речи Писма.“
50 Тада су га сви ученици оставили и побегли. 51 Ту је био и неки младић, Исусов следбеник, који је био огрнут само платном. 52 Њега су ухватили, али је он оставио платно и побегао го.
Пред Великим већем
53 Исуса су одвели Првосвештенику, а тамо су се окупили и сви водећи свештеници, старешине и зналци Светог писма. 54 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора, где је сео са стражарима и грејао се код ватре.
55 Тада су водећи свештеници и цело Велико веће тражили доказ против Исуса да би га погубили, али нису нашли ништа. 56 Наиме, многи су лажно сведочили против њега, али се сведочења нису подударала.
57 Онда су устали неки и лажно сведочили против Исуса, говорећи: 58 „Чули смо да је он рекао: ’Срушићу овај храм саграђен људском руком и за три дана подићи други који неће бити саграђен људском руком.’“ 59 Али ни овде се њихова сведочења нису подударала.
60 Тада је Првосвештеник устао пред свима и упитао Исуса: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 61 Али Исус је ћутао и није ништа одговорио.
Првосвештеник га поново упита: „Јеси ли ти Христос, Син Бога благословенога?“
62 „Јесам – одговори Исус. А ви ћете видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
63 На то Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Зар су нам потребни други сведоци? 64 Чули сте богохуљење! Како вам се то чини?“
Сви су пресудили да је заслужио смрт. 65 Тада су неки почели да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и говоре му: „Прореци!“ Стражари су га такође шамарали.
Петар се одриче Христа
66 Док је Петар био у дворишту, дошла је једна од Првосвештеникових слушкиња. 67 Када је спазила Петра како се греје, погледала га је и рекла:
„И ти си био са Исусом из Назарета!“
68 Но, он то порече: „Нити знам, нити разумем о чему говориш!“ Рекавши то изађе у предворје. Уто се огласи петао.
69 Међутим, слушкиња је и тамо опазила Петра, па је опет почела да говори онима што су ту стајали: „И овај је један од њих!“ 70 Али Петар је и даље то порицао.
Мало касније су му и други рекли: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац!“
71 Петар стаде да се проклиње и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите!“
72 Уто се огласи петао по други пут. Петар се тада сетио Исусових речи: „Пре него што се петао два пута огласи, трипут ћеш ме се одрећи.“ И он стаде да плаче.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.