Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: ² „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. ³ Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

⁴ Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

⁵ Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. ⁶ Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. ⁷ Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

⁸ Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. ⁹ Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ ¹⁰ Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

¹¹ Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. ¹² Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

¹³ Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. ¹⁴ Много је званих, али је мало изабраних.“

Порез цару

¹⁵ Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. ¹⁶ Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. ¹⁷ Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

¹⁸ Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? ¹⁹ Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. ²⁰ Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ ²¹ Они одговоре: „Царев^[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ ²² Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.

О ускрсу мртвих

²³ Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, ²⁴ и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ ²⁵ Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. ²⁶ Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. ²⁷ На крају умре и жена. ²⁸ Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“

²⁹ Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. ³⁰ Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. ³¹ А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? ³² ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“

³³ Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.

Највећа заповест

³⁴ Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: ³⁶ „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ ³⁷ Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ ³⁸ Ово је највећа и најважнија заповест. ³⁹ Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. ⁴⁰ На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“

Христос – Давидов Син и Господ

⁴¹ Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: ⁴² „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“

Они му одговоре: „Давидов.“

⁴³ Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:

⁴⁵ Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

⁴⁶ Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.