Add parallel Print Page Options

Чисто и нечисто

(Мк 7,1-23)

15 Тада из Јерусалима к Исусу дођоше неки фарисеји и учитељи закона и упиташе: »Зашто твоји ученици крше предање старешина? Не перу руке пре јела!«

»А зашто ви кршите Божију заповест због свог предања?« упита Исус њих. »Јер, Бог је рекао: ‚Поштуј свога оца и мајку‘(A), и: ‚Ко прокуне оца или мајку, нека се погуби.‘(B) А ви говорите: ‚Ко каже оцу или мајци: »Све чиме бих ти могао помоћи, дар је Богу[a]« – тај не треба да поштује свога оца.‘ Тако сте, због свог предања, обеснажили Божију реч. Лицемери! Исаија је добро о вама пророковао кад је рекао:

‚Овај народ ме уснама поштује,
    а срце му је далеко од мене.
Узалуд ме славе,
    јер људске заповести као учење шире.‘«(C)

10 Исус позва к себи народ, па им рече: »Чујте и разумејте: 11 човека не чини нечистим оно што у уста улази; него, оно што из уста излази – то човека чини нечистим.«

12 Тада му приђоше ученици и рекоше: »Знаш ли да су се фарисеји саблазнили кад су чули шта си рекао?«

13 »Биће из корена ишчупана свака биљка коју није посадио мој небески Отац«, одговори им он. 14 »Пустите их. Они су слепи и вође слепима. А ако слеп води слепога, обојица ће упасти у јаму.«

15 Петар му рече: »Објасни нам ту причу.«

16 »Зар ни ви још не разумете?« упита Исус. 17 »Зар не схватате да све што улази у уста, иде у трбух и избацује се из тела? 18 Али, оно што излази из уста, извире из срца, и то човека чини нечистим. 19 Јер, из срца извиру зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, кривоклетства и увреде. 20 То човека чини нечистим, а не чини га нечистим то што једе неопраних руку.«

Ханаанкина вера

(Мк 7,24-30)

21 Онда Исус оде оданде и повуче се у тирски и сидонски крај.

22 А једна Ханаанка из тог краја изађе и повика: »Смилуј ми се, Господе, Сине Давидов! Кћер ми је опсео демон и она се страшно мучи.«

23 Исус јој ништа не одговори, па му његови ученици приђоше и почеше да га моле: »Отпусти је, јер непрестано виче за нама.«

24 А он им одговори: »Ја сам послан само изгубљеним овцама израелског народа.«

25 Тада жена приђе Исусу и поклони му се, говорећи: »Господе, помози ми!«

26 »Није право«, рече јој он, »да се од деце узме хлеб и баци псима.«

27 »Да, Господе«, рече она, »али и пси једу мрвице које падну са стола њихових господара.«

28 »Велика је твоја вера, жено«, рече јој тада Исус. »Нека буде како желиш.«

И истог часа њена кћи оздрави.

Излечење многих

29 Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. 30 Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. 31 Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.

Исус храни четири хиљаде људи

(Мк 8,1-10)

32 Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«

33 А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«

34 »Колико хлебова имате«, упита их Исус.

»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«

35 Тада Исус рече народу да поседа по земљи, 36 узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. 37 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.

39 Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.

Footnotes

  1. 15,5 дар је Богу Дословно: корбан; в. Мк 7,11.