Add parallel Print Page Options

Божији гнев према Израелу

13 Када је Ефрем говорио,
    уливао је страх
    и био узвишен у Израелу.
Али, клањајући се Ваалу,
    постаде крив и умре.
А они и даље чине грех:
    од свога сребра себи праве идоле,
вешто изрезбарене ликове,
    све дела занатлија.
За њих говоре:
    »Они који приносе људске жртве,
    телиће љубе.«
Зато ће бити као јутарња магла,
    као рана роса која нестаје,
као плева развејана с гумна,
    као дим који излази кроз прозор.

»Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта.
    Не признај другога Бога –
    осим мене нема спаситеља.
У пустињи сам се старао о теби,
    у земљи жестоке суше.
Када су јели, наситили су се.
    Када су се наситили, постали су охоли,
    па ме заборавили.
Зато ћу насрнути на њих као лав,
    као леопард вребати на њих крај пута.
Као мечка којој су отели младунце,
    напашћу их и распорити им груди.
Као лав ћу их прождрети,
    звер ће их рашчеречити.

»Затрћу те, Израеле!
    Ко ће ти помоћи?
10 Где ти је цар, да те спасе
    у свим твојим градовима?
Где су ти судије,
    од којих си тражио:
    ‚Дај ми цара и службенике‘?
11 У свом гневу дадох ти цара
    и у својој срџби ти га одузех.
12 Ефремова злодела су похрањена,
    његови греси сачувани.
13 Спопашће га порођајни трудови,
    али он је дете које нема мудрости –
    када дође време, не излази из утробе.

14 »Хтедох да их избавим од силе Шеола,
    хтедох да их откупим од смрти.
Смрти, где су твоји помори?
    Шеоле, где је твоје уништење?
    Нећу се сада смиловати!
15 Иако Ефрем буја међу браћом,
    доћи ће источни ветар,
ветар од ГОСПОДА,
    дижући се из пустиње.
Извор ће му пресахнути,
    врело пресушити.
Све драгоцености из његове ризнице
    биће опљачкане.
16 Платиће Самарија за своју кривицу,
    јер се против свога Бога побунила.
Народ ће јој пасти од мача,
    нејач ће јој бити смрскана о земљу,
    труднице распорене.«