Пословице 26

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² Као врабац који лепрша или ластавица у лету,
    тако ни незаслужено проклетство не слеће.

³ Бич је за коња, улар за магарца,
    а шиба за безумникова леђа.

⁴ Не одговарај безумнику према његовој глупости,
    да сâм не постанеш као он.
⁵ Одговори безумнику према његовој глупости,
    да он сâм себи не би изгледао мудар.

⁶ Сâм себи одсеца ноге и призива невољу^[a]
    ко по безумнику шаље поруку.

⁷ Оклембешена нога хромога
    пословица је у устима безумникâ.

⁸ Као везивање камена за праћку,
    такав је ко безумнику указује част.

⁹ Трнова грана у руци пијанца
    пословица је у устима безумникâ.

¹⁰ Стрелац који насумице рањава
    онај је ко најми безумника или пролазника.

¹¹ Као што се пас враћа на своју бљувотину,
    тако и безумник понавља своју глупост.

¹² Јеси ли срео човека који је мудар у својим очима?
    И за безумника има више наде него за њега!

¹³ Лењивац каже:
    »Рикање се чује на путу! Лав је на улицама!«

¹⁴ Као што се врата окрећу на шаркама,
    тако се лењивац преврће на постељи.

¹⁵ Лењивац умочи руку у чинију,
    али га мрзи да је врати до уста.

¹⁶ Лењивац је у својим очима мудрији
    него седам људи који разумно одговарају.

¹⁷ Пса за уши хвата
    пролазник који се у туђу свађу умеша.

¹⁸ Као лудак који испаљује буктиње и смртоносне стреле,
¹⁹ такав је човек који превари ближњега,
    па каже: »Само сам се шалио!«

²⁰ Без дрва, ватра се гаси;
    без оговарача, свађа престаје.

²¹ Ћумур је за жеравицу и дрво за ватру,
    а свадљивац да распири кавгу.

²² Оговарачеве речи су као најслађи залогаји:
    спуштају се у дубину трбуха.

²³ Сребрна глеђ на земљаном суду
    ласкаве су речи из опаког срца.

²⁴ Онај ко мрзи крије се иза речи,
    а у себи носи превару.
²⁵ Иако умиљато говори, не веруј му,
    јер му је седам гнусоба у срцу.
²⁶ Мржњу прикрива варком,
    али његова опакост разоткриће се на скупу.

²⁷ Ко јаму копа, сам у њу пада;
    ко камен ваља, камен се на њега преваљује.

²⁸ Лажљив језик мрзи оне којима чини нажао,
    а ласкава уста доносе пропаст.