Проповедник 5

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

О лакомисленом обећању и завету

5 Пази како се понашаш када идеш у Божији Дом. Боље ти је да приђеш и слушаш него да приносиш жртву како то чине безумници, који не знају да чине нешто рђаво.

² Не буди брз на језику, не жури да нешто изговориш пред Богом. Бог је на небу, а ти си на земљи, зато штеди речи.

³ Као што снови долазе када је много брига, тако и безумников говор када је много речи.

⁴ Кад се заветујеш Богу, не одлажи да испуниш завет. Њему безумници нису мили, зато испуни свој завет. ⁵ Боље је не заветовати се, него се заветовати, па не испунити завет. ⁶ Не дај да те речи одведу у грех, па да после кажеш свештенику^[a]: »Погрешио сам што сам се заветовао.« Зашто да се Бог разгневи због твојих речи, па уништи твоја дела? ⁷ Много снова и мноштво речи, испразно је. Зато се бој Бога.

Испразност богатства

⁸ Ако у некој покрајини видиш да сиромахе угњетавају и да се гази суд и правда, немој да се чудиш томе, јер једног службеника штити други, виши, а обојицу највиши. ⁹ Иза свега стоји корист од земље – чак и цар зависи од њива.

¹⁰ Ко воли новац, никада га нема довољно. Ко воли богатство, никада није задовољан својим приходом. И то је испразност. ¹¹ Како се имовина увећава, тако је све више оних који је троше. И каква је онда власнику корист од ње, осим што је гледа?

¹² Радник слатко спава, имао или немао довољно да једе, а богаташу обиље не дâ да заспи.

¹³ Видео сам велико зло под сунцем: како се богатство гомила на штету своме власнику ¹⁴ јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало.

¹⁵ Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. ¹⁶ И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? ¹⁷ Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести.

¹⁸ Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. ¹⁹ Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. ²⁰ Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.