Add parallel Print Page Options

(1. Лет 16,8-22)

Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
    обзнањујте његова дела међу народима.
Певајте му, псалме му певајте,
    говорите о свим његовим делима чудесним.
Хвалите се његовим светим Именом.
    Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
Тражите ГОСПОДА и његову силу,
    његово лице тражите без престанка.
Сећајте се чудесних дела која је учинио,
    чуда и пресуда које је изрекао,
потомци Авраама, његовог слуге,
    синови Јаковљеви, изабрани његови.
Он је ГОСПОД, наш Бог,
    по свој земљи његови су закони.

Он се довека сећа свога Савеза,
    речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
савеза који је склопио с Авраамом,
    своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
    као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
    она ће ти бити наследство.«

12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
    и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
    од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
    Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
    Не наносите зло мојим пророцима!«

16 Он позва глад у њихову земљу,
    сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
    Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
    врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
    док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
    владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
    и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
    и да његове старешине учи мудрости.

23 Онда Израел уђе у Египат,
    Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
    и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
    да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
    и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
    и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
    јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
    и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
    чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
    и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
    с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
    поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
    и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
    и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
    првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
    нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
    јер га је од њих страх спопао.

39 ГОСПОД облак распростре као покров
    и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
    и он им препелице доведе
    и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
    попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
    датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
    изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
    па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
    и његовим законима се покоравали.

Алилуја!

105 Хвалите Господа, призивајте му име,
    објавите његова дела међу народима.
Певајте му, славите га песмом,
    говорите о свим његовим чудесима.
Хвалите се светим именом његовим,
    нек се радују срца оних који траже Господа.
Тражите Господа и његову снагу,
    тражите свагда лице његово.

Памтите чудеса која је учинио,
    чуда и судове уста његових.
О, семе Авра̂мово, слуго његов,
    децо Јаковљева, изабраници његови!
Он је Господ, Бог наш,
    судови су његови по свој земљи.

Он се сећа увек његовог савеза,
    речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
који је склопио са Авра̂мом,
    и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
    Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
    као део вашега наследства.“

12 Док их је још било мало,
    тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
    од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
    ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
    мојим пророцима злобу не чините!“

16 Он је глад призвао на земљу,
    укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
    Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
    а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
    реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
    владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
    за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
    старешине му мудро саветује.

23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
    Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
    бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
    да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
    и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
    и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
    и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
    и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
    чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
    навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
    и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
    скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
    безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
    појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
    први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
    међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
    јер их је од њих спопала страхота.

39 Облак је као заклон разастро
    и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
    хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
    потекле су као поток у земљи сувој.

42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
    слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
    уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
    запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
    и законе његове слушали.

Славите Господа!

Footnotes

  1. 105,28 Према стиху 26, јасно је да се ради о Мојсију и Арону.

Psalm 105(A)

Give praise to the Lord,(B) proclaim his name;(C)
    make known among the nations what he has done.
Sing to him,(D) sing praise to him;(E)
    tell of all his wonderful acts.(F)
Glory in his holy name;(G)
    let the hearts of those who seek the Lord rejoice.
Look to the Lord and his strength;
    seek his face(H) always.

Remember the wonders(I) he has done,
    his miracles, and the judgments he pronounced,(J)
you his servants, the descendants of Abraham,(K)
    his chosen(L) ones, the children of Jacob.
He is the Lord our God;
    his judgments are in all the earth.

He remembers his covenant(M) forever,
    the promise he made, for a thousand generations,
the covenant he made with Abraham,(N)
    the oath he swore to Isaac.
10 He confirmed it(O) to Jacob as a decree,
    to Israel as an everlasting covenant:(P)
11 “To you I will give the land of Canaan(Q)
    as the portion you will inherit.”(R)

12 When they were but few in number,(S)
    few indeed, and strangers in it,(T)
13 they wandered from nation to nation,(U)
    from one kingdom to another.
14 He allowed no one to oppress(V) them;
    for their sake he rebuked kings:(W)
15 “Do not touch(X) my anointed ones;
    do my prophets(Y) no harm.”

16 He called down famine(Z) on the land
    and destroyed all their supplies of food;
17 and he sent a man before them—
    Joseph, sold as a slave.(AA)
18 They bruised his feet with shackles,(AB)
    his neck was put in irons,
19 till what he foretold(AC) came to pass,
    till the word(AD) of the Lord proved him true.
20 The king sent and released him,
    the ruler of peoples set him free.(AE)
21 He made him master of his household,
    ruler over all he possessed,
22 to instruct his princes(AF) as he pleased
    and teach his elders wisdom.(AG)

23 Then Israel entered Egypt;(AH)
    Jacob resided(AI) as a foreigner in the land of Ham.(AJ)
24 The Lord made his people very fruitful;
    he made them too numerous(AK) for their foes,
25 whose hearts he turned(AL) to hate his people,
    to conspire(AM) against his servants.
26 He sent Moses(AN) his servant,
    and Aaron,(AO) whom he had chosen.(AP)
27 They performed(AQ) his signs(AR) among them,
    his wonders(AS) in the land of Ham.
28 He sent darkness(AT) and made the land dark—
    for had they not rebelled against(AU) his words?
29 He turned their waters into blood,(AV)
    causing their fish to die.(AW)
30 Their land teemed with frogs,(AX)
    which went up into the bedrooms of their rulers.
31 He spoke,(AY) and there came swarms of flies,(AZ)
    and gnats(BA) throughout their country.
32 He turned their rain into hail,(BB)
    with lightning throughout their land;
33 he struck down their vines(BC) and fig trees(BD)
    and shattered the trees of their country.
34 He spoke,(BE) and the locusts came,(BF)
    grasshoppers(BG) without number;(BH)
35 they ate up every green thing in their land,
    ate up the produce of their soil.
36 Then he struck down all the firstborn(BI) in their land,
    the firstfruits of all their manhood.
37 He brought out Israel, laden with silver and gold,(BJ)
    and from among their tribes no one faltered.
38 Egypt was glad when they left,
    because dread of Israel(BK) had fallen on them.

39 He spread out a cloud(BL) as a covering,
    and a fire to give light at night.(BM)
40 They asked,(BN) and he brought them quail;(BO)
    he fed them well with the bread of heaven.(BP)
41 He opened the rock,(BQ) and water gushed out;
    it flowed like a river in the desert.

42 For he remembered his holy promise(BR)
    given to his servant Abraham.
43 He brought out his people with rejoicing,(BS)
    his chosen ones with shouts of joy;
44 he gave them the lands of the nations,(BT)
    and they fell heir to what others had toiled(BU) for—
45 that they might keep his precepts
    and observe his laws.(BV)

Praise the Lord.[a](BW)

Footnotes

  1. Psalm 105:45 Hebrew Hallelu Yah