Add parallel Print Page Options

Песма. Псалам потомака Корејевих. Хоровођи. Према махалат-леаноту. Маскил Хемана Езраховца.

ГОСПОДЕ, Боже, мој Спаситељу,
    и дан и ноћ пред тобом запомажем.
Нека моја молитва дође пред тебе,
    саслушај мој вапај.
Јер, душа ми је сита несреће
    и живот ми се примиче Шеолу.
Већ ме убрајају у оне
    који у гробну јаму силазе.
Као човек сам коме нема помоћи,
    остављен међу мртвима,
као погинули што леже у гробу,
    којих се више не сећаш,
    који су одвојени од твоје руке.
У најдубљу јаму си ме положио,
    у мрачне дубине.
Твоја јарост тешко ме притиска,
    свим својим таласима ме удараш.

Удаљио си од мене моје познанике,
    учинио да им постанем одвратан.
    Затворен сам и не могу да изађем.
Очи ми ослабише од патње.
    Из дана у дан теби вапијем, ГОСПОДЕ,
    теби пружам руке.
10 Зар мртвима показујеш чуда?
    Зар духови умрлих устају и захваљују ти? Села
11 Зар се о твојој љубави прича у гробу,
    о верности твојој у Авадону?
12 Зар се за твоја чуда зна у свету таме,
    за твоју праведност у земљи заборава?

13 А ја ти ипак вапијем, ГОСПОДЕ,
    и ујутро ће моја молитва доћи пред тебе.

14 Зашто ме одбацујеш, ГОСПОДЕ,
    и од мене кријеш своје лице?
15 Од своје младости сам јадан
    и на самрти,
    изнемогох твоје страхоте носећи.
16 Твој љути гнев преко мене прелази,
    твоје страхоте ме сатиру –
17 поваздан се око мене вртложе као воде
    и сложно ме ударају.
18 Удаљио си од мене пријатеља и друга,
    тама ми је познаник једини.