Римљанима 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Божији праведни суд

2 Зато немаш изговор, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто. ² А ми знамо да је Божија осуда оних који то чине заснована на истини. ³ Зар мислиш, човече који судиш онима који то чине, а чиниш то исто, да ћеш измаћи Божијем суду? ⁴ Или можда презиреш богатство његове доброте, трпељивости и стрпљења, не схватајући да те његова доброта води покајању?

⁵ Али, због своје тврдоглавости и срца које се не каје, нагомилаваш на себе гнев за Дан гнева, када ће се открити Божији праведни суд. ⁶ Бог ће сваком узвратити према његовим делима. ⁷ Онима који истрајно чине добро тражећи славу, част и нераспадљивост, даће вечни живот, ⁸ а онима који пркосе и не покоравају се истини, а покоравају се неправди – гнев и срџбу. ⁹ Невоља и тескоба на сваког човека који чини зло, прво на Јудејина, па на Грка, ¹⁰ а слава, част и мир свакоме ко чини добро, прво Јудејину, па Грку, ¹¹ јер Бог не гледа ко је ко.

¹² Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити. ¹³ Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају. ¹⁴ (Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. ¹⁵ Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.) ¹⁶ То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.

Јудеји и Закон

¹⁷ Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом, ¹⁸ знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона, ¹⁹ и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, ²⁰ васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине, ²¹ зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш. ²² Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове. ²³ Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога – ²⁴ као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«^(A)

²⁵ Обрезање има вредност ако извршаваш Закон. Али, ако кршиш Закон, твоје обрезање је постало необрезање. ²⁶ Ако се, дакле, необрезани придржава одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем? ²⁷ Тако ће онај ко није телесно обрезан, а испуњава Закон, судити теби који кршиш Закон, иако имаш и слово Закона и обрезање. ²⁸ Јер, није Јудејин онај ко је то само споља, нити је право обрезање споља, на телу. ²⁹ Него, Јудејин је онај који је то изнутра, а право обрезање је обрезање срца, Духом, а не словом. Такав не добија похвалу од људи, него од Бога.