Тужбалице 3
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Казна, покајање и нада
3 Ја сам човек који је видео невољу
под шибом његовог беса.
2 Он ме повео и натерао да ходам у тами,
а не у светлости.
3 Да, његова ме рука
наново и наново ударала поваздан.
4 Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
5 опсео ме и окружио горчином и невољом.
6 Натерао ме да боравим у тами
попут оних који су давно помрли.
7 Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
тешким ланцима ме оковао.
8 Па и кад вичем или запомажем,
он се о моју молитву оглушује.
9 Запречио ми путеве тесаним каменом,
моје стазе искривио.
10 Као медвед у заседи, као лав у скровишту,
11 одвукао ме с пута и растргнуо,
па оставио беспомоћног.
12 Свој лук је натегао
и ставио ме својим стрелама за мету.
13 Бубреге ми је испробадао
стрелама из свога тоболца.
14 Постадох предмет подсмеха свем своме народу,
поваздан ми певају ругалице.
15 Чемером ме наситио и пеленом напојио.
16 Зубе ми је каменицама поломио,
у прашину ме угазио.
17 Мојој души мир је одузет,
заборавих шта значи срећа.
18 Зато рекох: »Нестаде моја снага
и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.«
19 Сећам се своје невоље и лутања,
пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
и душа ми је потиштена.
21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.
24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
»зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.
27 Добро је за човека да свој јарам носи
док је млад.
28 Нека седи с миром и ћути,
јер ГОСПОД га је ставио на њега.
29 Нека лице загњури у прашину,
јер можда још има наде.
30 Нека пружи образ ономе ко га удара,
нека се насити увреда.
31 Јер, Господ не одбацује довека.
32 Ако и зада бол, показаће самилост,
јер велика је љубав његова.
33 Јер, он људима нерадо доноси
невољу и патњу.
34 Када се ногама газе сви земаљски сужњи,
35 када се човеку ускраћује правда
пред лицем Свевишњега,
36 када је човек оштећен у парници
– зар то Господ не види?
37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
на казну за своје грехе?
40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
и ти нам ниси праштао.
43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
међу народима.
46 Сви наши непријатељи
над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
због слома Кћери мога народа.
49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
испразни ми очи од суза[b].
52 Ловили су ме као птицу
моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
па рекох: »Готов сам!«
55 Тада из најдубље јаме
твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
и рекао си: »Не бој се.«
58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
живот ми откупио.
59 Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ;
донеси ми правду.
60 Видео си размере њихове освете,
све њихове завере против мене.
61 Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде,
све њихове завере против мене,
62 речи оних који су се на мене дигли
и њихове свакодневне сплетке против мене.
63 Погледај их само! Било да седе или стоје,
о мени певају ругалице.
64 Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго,
по њиховим делима.
65 Ум им застри велом,
нека је твоје проклетство на њима.
66 Гони их у свом гневу
и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.
Copyright © 2003 by Bible League International