Add parallel Print Page Options

Молитва за милост

Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло,
    погледај и види нашу срамоту.
Наше наследство је предато странцима,
    наше куће туђинцима.
Сирочад постадосмо,
    оца немамо, мајке нам удовице.
Сребром плаћамо воду коју пијемо,
    а и за дрва плаћамо цену.

За вратом нам гонитељи;
    уморни смо, а починка нам нема.
Руку смо пружили Египту и Асирији,
    да се наједемо хлеба.
Наши праоци згрешише, и више их нема,
    а ми њихову казну носимо.
Робови владају над нама;
    нико да нас истргне из њихових руку.

Свој хлеб доносимо по цену живота
    због мача у пустињи.
10 Кожа нам врела као пећ
    од врућице изазване глађу.
11 На Сиону силују жене
    и девојке у градовима Јуде.
12 Поглавари се сами вешају,
    старешинама се не указује част.

13 Младићи окрећу млинске каменове,
    дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Старешине нестадоше са градске капије,
    младићи престадоше да свирају.
15 Срце нам се више не радује,
    играње нам се окрену у жалост.
16 Са главе нам паде круна.
    Тешко нама јер смо згрешили!

17 Због тога нам болује срце,
    због тога нам се замутише очи.
18 Јер, гора Сион је опустела,
    по њој тумарају лисице.
19 Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека,
    твој престо остаје кроз сва поколења.
20 Зашто нас стално заборављаш?
    Зашто нас толико дуго остављаш?

21 Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се.
    Обнови наше дане, да буду као некад,
22 ако нас ниси докраја одбацио
    и безмерно се разгневио на нас.