Add parallel Print Page Options

Ратници који су се придружили Давиду у Циклагу

12 Ово су људи који су дошли Давиду у Циклаг, када је био протеран из близине Саула сина Кисовог – они су били међу ратницима који су му помагали у борби; били су наоружани луковима и умели су да гађају стрелама и да бацају камење из праћке и левом и десном руком, а били су Саулови саплеменици, из Венијаминовог племена:

Јиривај и Јошавја, синови Елнаамови, Јитма Моавац, Ахиезер, њихов вођа, и његов брат Јоаш, синови Шемааје Гивејца, Језиел и Пелет, синови Азмаветови, Бераха, Јеху Анатотац, и Јишмаја Гивонац, један од Тридесеторице и њихов вођа, Јеремија, Јахазиел, Јоанан, Јозавад Гедерац, Елузај, Јеримот, Беалја, Шемарја и Шефатја Харифац; Корејевци Елкана, Јишија, Азарел, Јоезер и Јашовам, и Јоела и Зевадја, синови Јерохама из Гедора.

Неки Гадовци су пребегли Давиду док је боравио у свом скровишту у пустињи. Били су то врсни ратници, спремни за бој и вешти у руковању копљем и штитом. Лица су им била као у лавова и били су брзи као газеле у гори. Езер им је био вођа, Авдија његов заменик, Елиав трећи, 10 Мишмана четврти, Јеремија пети, 11 Атај шести, Елиел седми, 12 Јоанан осми, Елзавад девети, 13 Јеремија десети и Махбанај једанаести. 14 Ови Гадовци су били заповедници војске. Најмањи међу њима био је дорастао стотини, а највећи хиљади. 15 Они су били ти који су прегазили реку Јордан у првом месецу, када је преплавила своје обале, и натерали у бекство све који су живели у долинама источно и западно од ње.

16 И други Венијаминовци и неки Јудеји дошли су Давиду у његово скровиште.

17 Давид им изађе у сусрет и рече им: »Ако сте ми дошли у миру, да ми помогнете, вољан сам да се удружим с вама. Али, ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима, иако нисам укаљао руке насиљем, нека Бог наших праотаца то види и суди вам.«

18 Тада Дух сиђе на Амасаја, вођу Тридесеторице, и он рече:

»Твоји смо, Давиде!
Уз тебе смо, сине Јесејев!
Успех, успех теби
и онима који ти помажу,
јер теби помаже твој Бог.«

И Давид их прими и постави за четовође.

19 И неки из Манасијиног племена пребегли су Давиду када је са Филистејцима кренуо у рат против Саула. Али он и његова војска нису помогли Филистејцима, јер су га њихови владари, пошто су се посаветовали, отпустили, говорећи: »Стајаће нас главе ако пребегне свом господару Саулу.« 20 Када се Давид вратио у Циклаг, к њему су пребегли ови људи из Манасијиног племена: Адна, Јозавад, Једиаел, Михаило, Јозавад, Елиху и Цилтај, заповедници над хиљадама Манасијеваца. 21 Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били врсни ратници и заповедници у његовој војсци.

22 Дан за даном људи су долазили у помоћ Давиду, све док му војска није постала бројна као Божија војска.

23 Ево броја људи наоружаних за борбу који су дошли Давиду у Хеврон, да му предају Саулово царство, као што је ГОСПОД рекао:

24 Јудеја, са штитом и копљем: 6.800 наоружаних за борбу;

25 Симеоноваца, ратника спремних за борбу: 7.100;

26 Левита: 4.600, 27 заједно са Јехојадом, вођом Ааронове породице, са 3.700 људи, 28 и Садоком, врсним младим ратником, са двадесет два заповедника из његове породице;

29 Венијаминоваца, Саулових саплеменика: 3.000, од којих је већина до тада била одана Сауловој владарској кући;

30 Ефремоваца, врсних ратника, славних у својим братствима: 20.800;

31 људи из половине Манасијиног племена, поименце одређених да дођу и поставе Давида за цара: 18.000;

32 Јисахароваца, који су увидели какво је време и шта Израел треба да чини: 200 поглавара са свим њиховим саплеменицима под њиховим заповедништвом;

33 Зевулуноваца, искусних војника спремних за борбу сваковрсним оружјем, спремних да свесрдно помогну Давиду: 50.000;

34 Нефталимоваца: 1.000 заповедника са 37.000 људи опремљених штитовима и копљима;

35 Дановаца, спремних за борбу: 28.600;

36 Асироваца, искусних војника спремних за борбу: 40.000;

37 и, са источне стране реке Јордан, Рувимоваца, Гадоваца и људи из половине Манасијиног племена, наоружаних сваковрсним оружјем: 120.000.

38 Сви ови ратници, спремни за борбу, искреног срца дошли су у Хеврон да поставе Давида за цара над целим Израелом. И сви остали Израелци били су једнодушни у томе да Давида поставе за цара. 39 Они проведоше са Давидом три дана, једући и пијући оно што су им саплеменици спремили. 40 А народ је долазио чак из Исахара, Завулона и Нефталима и доносио храну на магарцима, камилама, мазгама и воловима. Било је брашна, стишњених смокава, гроздова сувог грожђа, вина, уља, говеда и оваца у изобиљу, јер у Израелу је владала радост.

Давидови следбеници у изгнанству

12 Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:

Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.

На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:

Езер је био главар,

Овадија други, Елијав трећи,

10 Мисмана четврти, Јеремија пети,

11 Атај шести, Елило седми,

12 Јоанан осми, Елзавад девети,

13 Јеремија десети, Махванај једанаести.

14 Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. 15 То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.

16 И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. 17 Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“

18 Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:

„Твоји смо, Давиде,
    с тобом смо, сине Јесејев!
Мир, мир теби,
    и мир онима који ти помажу,
        јер ти Бог твој помаже!“

19 И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ 20 Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. 21 Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. 22 Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.

Давидова војска у Хеврону

23 Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:

24 Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.

25 Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.

26 Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. 27 Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, 28 млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.

29 Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.

30 Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.

31 Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.

32 Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.

33 Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.

34 Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.

35 Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.

36 Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.

37 А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.

38 Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. 39 Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. 40 Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.

Warriors Join David

12 These were the men who came to David at Ziklag,(A) while he was banished from the presence of Saul son of Kish (they were among the warriors who helped him in battle; they were armed with bows and were able to shoot arrows or to sling stones right-handed or left-handed;(B) they were relatives of Saul(C) from the tribe of Benjamin):

Ahiezer their chief and Joash the sons of Shemaah the Gibeathite; Jeziel and Pelet the sons of Azmaveth; Berakah, Jehu the Anathothite, and Ishmaiah the Gibeonite, a mighty warrior among the Thirty, who was a leader of the Thirty; Jeremiah, Jahaziel, Johanan, Jozabad the Gederathite,[a](D) Eluzai, Jerimoth, Bealiah, Shemariah and Shephatiah the Haruphite; Elkanah, Ishiah, Azarel, Joezer and Jashobeam the Korahites; and Joelah and Zebadiah the sons of Jeroham from Gedor.(E)

Some Gadites(F) defected to David at his stronghold in the wilderness. They were brave warriors, ready for battle and able to handle the shield and spear. Their faces were the faces of lions,(G) and they were as swift as gazelles(H) in the mountains.

Ezer was the chief,

Obadiah the second in command, Eliab the third,

10 Mishmannah the fourth, Jeremiah the fifth,

11 Attai the sixth, Eliel the seventh,

12 Johanan the eighth, Elzabad the ninth,

13 Jeremiah the tenth and Makbannai the eleventh.

14 These Gadites were army commanders; the least was a match for a hundred,(I) and the greatest for a thousand.(J) 15 It was they who crossed the Jordan in the first month when it was overflowing all its banks,(K) and they put to flight everyone living in the valleys, to the east and to the west.

16 Other Benjamites(L) and some men from Judah also came to David in his stronghold. 17 David went out to meet them and said to them, “If you have come to me in peace to help me, I am ready for you to join me. But if you have come to betray me to my enemies when my hands are free from violence, may the God of our ancestors see it and judge you.”

18 Then the Spirit(M) came on Amasai,(N) chief of the Thirty, and he said:

“We are yours, David!
    We are with you, son of Jesse!
Success,(O) success to you,
    and success to those who help you,
        for your God will help you.”

So David received them and made them leaders of his raiding bands.

19 Some of the tribe of Manasseh defected to David when he went with the Philistines to fight against Saul. (He and his men did not help the Philistines because, after consultation, their rulers sent him away. They said, “It will cost us our heads if he deserts to his master Saul.”)(P) 20 When David went to Ziklag,(Q) these were the men of Manasseh who defected to him: Adnah, Jozabad, Jediael, Michael, Jozabad, Elihu and Zillethai, leaders of units of a thousand in Manasseh. 21 They helped David against raiding bands, for all of them were brave warriors, and they were commanders in his army. 22 Day after day men came to help David, until he had a great army, like the army of God.[b]

Others Join David at Hebron

23 These are the numbers of the men armed for battle who came to David at Hebron(R) to turn(S) Saul’s kingdom over to him, as the Lord had said:(T)

24 from Judah, carrying shield and spear—6,800 armed for battle;

25 from Simeon, warriors ready for battle—7,100;

26 from Levi—4,600, 27 including Jehoiada, leader of the family of Aaron, with 3,700 men, 28 and Zadok,(U) a brave young warrior, with 22 officers from his family;

29 from Benjamin,(V) Saul’s tribe—3,000, most(W) of whom had remained loyal to Saul’s house until then;

30 from Ephraim, brave warriors, famous in their own clans—20,800;

31 from half the tribe of Manasseh, designated by name to come and make David king—18,000;

32 from Issachar, men who understood the times and knew what Israel should do(X)—200 chiefs, with all their relatives under their command;

33 from Zebulun, experienced soldiers prepared for battle with every type of weapon, to help David with undivided loyalty—50,000;

34 from Naphtali—1,000 officers, together with 37,000 men carrying shields and spears;

35 from Dan, ready for battle—28,600;

36 from Asher, experienced soldiers prepared for battle—40,000;

37 and from east of the Jordan, from Reuben, Gad and the half-tribe of Manasseh, armed with every type of weapon—120,000.

38 All these were fighting men who volunteered to serve in the ranks. They came to Hebron fully determined to make David king over all Israel.(Y) All the rest of the Israelites were also of one mind to make David king. 39 The men spent three days there with David, eating and drinking,(Z) for their families had supplied provisions for them. 40 Also, their neighbors from as far away as Issachar, Zebulun and Naphtali came bringing food on donkeys, camels, mules and oxen. There were plentiful supplies(AA) of flour, fig cakes, raisin(AB) cakes, wine, olive oil, cattle and sheep, for there was joy(AC) in Israel.

Footnotes

  1. 1 Chronicles 12:4 In Hebrew texts the second half of this verse (Jeremiah … Gederathite) is numbered 12:5, and 12:5-40 is numbered 12:6-41.
  2. 1 Chronicles 12:22 Or a great and mighty army