1 Мојсијева 27

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Јаков преваром добија очев благослов

27 Када је Исаак остарио и очи му толико ослабиле да више није видео, позва свог старијег сина Исава, рекавши: »Сине!«

А овај одговори: »Молим?«

² Исаак рече: »Ето, остарио сам и не знам дан када ћу умрети. ³ Зато узми своје оружје – свој лук и тоболац – па иди у пустару да ми уловиш неку дивљач. ⁴ Припреми ми укусно јело, какво ја волим, па ми донеси да једем, да могу да те благословим пре него што умрем.«

⁵ А Ревека је слушала док је Исаак говорио свом сину Исаву, па када је Исав отишао у пустару да улови дивљач и донесе је, ⁶ Ревека рече свом сину Јакову: »Управо сам чула како твој отац каже твом брату Исаву: ⁷ ‚Донеси ми неку дивљач и припреми ми укусно јело да га поједем, па да те благословим пред ГОСПОДОМ пре него што умрем.‘ ⁸ Зато ме сада послушај, сине, и уради како ти кажем. ⁹ Иди до стада и донеси ми два лепа јарета, да од њих за твог оца спремим укусно јело, какво он воли. ¹⁰ Онда ћеш га ти однети оцу да једе, да може да те благослови пре него што умре.«

¹¹ На то Јаков рече својој мајци Ревеки: »Али мој брат Исав је рутав човек, а моја кожа је глатка. ¹² Шта ако ме отац дотакне? Испашћу варалица у његовим очима, па ћу на себе навући проклетство, а не благослов.«

¹³ »Сине«, рече му мајка, »нека твоје проклетство падне на мене. Само ти мене послушај: иди и донеси ми јариће.«

¹⁴ И он оде, ухвати јариће и донесе мајци, а она спреми укусно јело какво је његов отац волео. ¹⁵ Онда Ревека узе најлепшу одећу свог старијег сина Исава коју је имала у кући, па у њу обуче свог млађег сина Јакова, ¹⁶ а око руку и голог дела врата омота му јарећу кожу. ¹⁷ Потом свом сину Јакову даде оно укусно јело и хлеб које је спремила.

¹⁸ Јаков оде оцу и рече: »Оче!«

»Молим?« рече Исаак. »Који си ти мој син?«

¹⁹ А Јаков рече оцу: »Ја сам Исав, твој прворођени син. Урадио сам као што си ми рекао. Сада се, молим те, придигни и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

²⁰ »Како си је тако брзо нашао, сине?« упита Исаак свог сина, а овај одговори: »Зато што ми је помогао ГОСПОД, твој Бог.«

²¹ Тада Исаак рече Јакову: »Приђи ближе, сине, да опипам да ли си ти заиста мој син Исав или ниси.«

²² Јаков се примаче свом оцу Исааку, и овај га опипа, па рече: »Глас је Јаковљев, али су руке Исавове.«

²³ Није га препознао, јер су му руке биле рутаве као у његовог брата Исава. Када је хтео да га благослови, ²⁴ упита га још једном: »Јеси ли ти заиста мој син Исав?«

А Јаков одговори: »Јесам.«

²⁵ Тада Исаак рече: »Сине, принеси ми да поједем мало твоје дивљачи, да могу да те благословим.«

И Јаков му принесе, па је Исаак јео. А донео је и вина, па је Исаак пио.

²⁶ Тада му његов отац Исаак рече: »Сада приђи и пољуби ме, сине.«

²⁷ И Јаков му приђе и пољуби га, а Исаак осети мирис његове одеће, па га благослови, говорећи:

³⁰ Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. ³¹ И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«

³² А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«

»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«

³³ На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«

³⁴ Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«

³⁵ А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«

³⁶ Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков^[a]? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«

Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«

³⁷ Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«

³⁸ На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«

И гласно заплака.

³⁹ Његов отац Исаак му рече:

⁴¹ Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети^[b]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«

⁴² Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. ⁴³ Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. ⁴⁴ Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. ⁴⁵ Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«

Исаак шаље Јакова Лавану

⁴⁶ Ревека рече Исааку: »Смучио ми се живот због ових Хетиткиња. Ако се и Јаков ожени неком од жена из ове земље – Хетиткињом као што су ове – шта ће ми живот!«