Add parallel Print Page Options

Дина силована

34 Дина, кћи коју је Лија родила Јакову, изађе да посети жене онога краја. Када ју је видео Сихем, син Хамора Хивијца, владара оне земље, ухвати је и силова. Дина кћи Јаковљева прирасте му за срце, и он девојку заволе, па се трудио да задобије њену љубав.

Сихем рече свом оцу Хамору: »Узми ми ову девојку за жену.«

Када је Јаков чуо да је његова кћи Дина обешчашћена, његови синови су били код стоке у пољу, па Јаков не хтеде ништа да предузима док се они не врате.

Тада Сихемов отац Хамор дође да разговара с Јаковом. Чим су чули шта се догодило, Јаковљеви синови се вратише с поља силно ожалошћени и бесни, јер је Сихем, када је спавао с Јаковљевом кћери, учинио оно што је у Израелу срамотно и не сме се чинити.

Хамор им рече: »Мој син Сихем се свом својом душом заљубио у вашу кћер. Молим вас да му је дате за жену. Склапајте бракове с нама – дајте нам своје кћери за жене, а ви узимајте наше. 10 Живите међу нама – земља вам је на располагању: живите, тргујте и стичите имовину у њој.«

11 А Сихем рече Динином оцу и браћи: »Учините ми ту милост, и даћу вам што год хоћете. 12 Одредите колику год хоћете цену за невесту и колики год хоћете дар, и ја ћу вам дати колико год тражите – само ми девојку дајте за жену.«

13 Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, 14 и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. 15 Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. 16 Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. 17 Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.«

18 Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. 19 Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. 20 Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима.

21 »Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. 22 Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. 23 Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.«

24 И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза.

25 Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. 26 Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. 27 Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. 28 Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. 29 Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама.

30 Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.«

31 Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«