1 Самуило 18

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Саулов страх од Давида

18 После Давидовог разговора са Саулом, Јонатан осети велику блискост с Давидом и заволе га као самога себе. ² Од тога дана Саул задржа Давида крај себе и није га пуштао да се врати очевој кући. ³ Јонатан склопи савез са Давидом, јер га је заволео као самога себе. ⁴ Он скиде огртач који је носио и даде га Давиду, а тако и свој оклоп, па чак и свој мач, лук и појас.

⁵ Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.

⁶ Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира. ⁷ А док су играле, певале су:

⁸ Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма.

»Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«

⁹ Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.

¹⁰ Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци, ¹¹ па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.«

Али Давид му се два пута измаче.

¹² Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо. ¹³ Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима ¹⁴ и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим. ¹⁵ Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио. ¹⁶ Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.

¹⁷ Саул рече Давиду: »Ено моје старије кћери Мерав. Даћу ти је за жену, само ме храбро служи и биј ГОСПОДЊЕ битке.«

Јер Саул је мислио: »Не треба ја да дижем руку на њега. Нека то учине Филистејци.«

¹⁸ Али Давид рече Саулу: »Ко сам ја и шта је моја породица и братство мога оца у Израелу да бих постао царев зет?«

¹⁹ Када је дошло време да се Мерав уда за Давида, удадоше је за Адриела Мехољанина.

²⁰ А Саулова кћи Михал била је заљубљена у Давида. Када су то рекли Саулу, би му мило.

²¹ »Даћу му њу«, мислио је, »па ће му она бити замка и Филистејци ће га лакше убити«.

Тако Саул рече Давиду: »Данас имаш другу прилику да ми постанеш зет.«

²² Онда заповеди својим службеницима: »Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ‚Ето, омилио си цару и сви његови службеници те воле. Зато му сада постани зет.‘«

²³ Службеници то пренеше Давиду, али он рече: »Зар мислите да је ситница постати царев зет? Ја сам само неугледни сиромах.«

²⁴ Када су службеници испричали Саулу шта је Давид рекао, ²⁵ он рече: »Кажите Давиду: ‚Цар за невесту не тражи ништа осим стотину филистејских обрезака, да би се осветио својим непријатељима.‘«

Саулов наум је био да Давид падне од филистејске руке.

²⁶ Када су службеници то пренели Давиду, он прихвати да постане Саулов зет. Стога и пре истека рока ²⁷ он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.

²⁸ Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида, ²⁹ још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.

³⁰ Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.