Бог изабира Саула за цара

9 Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. ² Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.

³ Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ ⁴ Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.

⁵ Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“

⁶ Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“

⁷ Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“

⁸ Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра^[a]. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ ⁹ Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.

¹⁰ Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.

¹¹ Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“

¹² „Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. ¹³ Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“

¹⁴ Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.

¹⁵ А дан пре него што је Саул дошао, Господ је објавио Самуилу, рекавши: ¹⁶ „Сутра, у ово време, послаћу ти човека из земље Венијаминове. Помажи га за владара над мојим народом, Израиљем. Он ће избавити мој народ од Филистејаца, јер сам погледао на мој народ; њихов је вапај дошао до мене.“

¹⁷ Кад је Самуило видео Саула, Господ му рече: „То је човек за кога сам ти рекао да ће владати мојим народом.“

¹⁸ Саул приступи Самуилу унутар градских врата и рече му: „Реци ми, молим те, где је видеочева кућа?“

¹⁹ Самуило одговори Саулу: „Ја сам виделац. Идите преда мном на узвишицу. Данас ћете јести са мном, а ујутро ћу те испратити и рећи ти све што ти је на уму. ²⁰ А што се тиче магарица које су ти се изгубиле пре три дана, не брини се, јер су пронађене. А за ким сав Израиљ чезне, ако не за тобом и за свим твојим очинским домом?“

²¹ Саул одговори: „Нисам ли ја Венијаминовац, из најмањег Израиљевог племена? Није ли моја породица најнезнатнија од свих породица Венијаминовог племена? Зашто ми говориш тако нешто?“

²² Тада је Самуило повео Саула и његовог слугу, па их је довео у гозбену собу, где им је дао почасно место међу званицама. Тамо је било тридесетак људи. ²³ Самуило је рекао кувару: „Донеси онај део који сам ти дао; онај за који сам ти рекао: ’Стави га на страну.’“

²⁴ Кувар узе бут и што је било на њему, и постави пред Саула. Самуило рече: „Ево, што је остављено, то стави пред себе и једи, јер је остављено за тебе ради ове прилике. Зато сам – рече – позвао народ.“ Тако је Саул јео са Самуилом тог дана.

²⁵ Затим су се вратили с узвишице у град, а Самуило је разговарао са Саулом на крову. ²⁶ Кад су у освит зоре устали, Самуило позва Саула на крову: „Устани да те испратим.“ Саул устане, па обојица, он и Самуило, изађу напоље. ²⁷ Док су ходали према крају града, Самуило рече Саулу: „Реци момку да пође испред нас.“ Момак оде. „А ти стани на час да ти објавим реч Божију.“