2 Мојсијева 4

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Знамења за Мојсија

4 Мојсије одврати: »А шта ако ми не поверују, или ме не послушају, па кажу: ‚ГОСПОД ти се није показао‘?«

² А ГОСПОД га упита: »Шта ти је то у руци?«

»Штап«, одговори он.

³ »Баци га на земљу«, рече ГОСПОД.

Мојсије га баци, и штап се претвори у змију, а он побеже од ње.

⁴ Онда му ГОСПОД рече: »Пружи руку и ухвати је за реп.«

Мојсије пружи руку и ухвати је, и она се у његовој руци опет претвори у штап.

⁵ »По томе ће поверовати да ти се показао ГОСПОД, Бог њихових праотаца, Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.«

⁶ Потом му ГОСПОД рече: »Завуци руку у недра.«

Мојсије завуче руку у недра, а кад ју је извукао, рука му је била губава, бела као снег.

⁷ »Завуци поново руку у недра«, рече ГОСПОД.

Мојсије је поново завуче у недра, а кад ју је извукао, опет је била као и остало тело.

⁸ »Ако ти не поверују и не прихвате поруку првог знамења, можда ће поверовати другом. ⁹ А ако не поверују ни једном од ова два знамења и не послушају те, захвати мало воде из Нила и пролиј је на суво тле. Вода коју узмеш из Нила на сувом тлу ће се претворити у крв.«

¹⁰ »Молим те, Господе«, рече Мојсије ГОСПОДУ, »никад нисам био речит човек – ни раније, ни сад кад говориш са мном, својим слугом. Говор ми је спор, а језик тром.«

¹¹ »Ко је човеку дао уста?« упита га ГОСПОД. »Ко га чини немим или глувим? Ко му даје вид или га чини слепим? Зар не ја, ГОСПОД? ¹² А сад иди! Ја ћу бити с тобом кад будеш говорио и научити те шта да кажеш.«

¹³ Али Мојсије рече: »Молим те, Господе, пошаљи неког другог.«

¹⁴ Тада се ГОСПОД разгневи на Мојсија и рече: »Зар Аарон, Левит, није твој брат? Знам да је он речит. Ево, баш ти је пошао у сусрет. Кад те види, срце ће му заиграти од радости. ¹⁵ Њему ћеш говорити и казивати му шта да каже. Ја ћу бити и с тобом и с њим кад будете говорили и научити вас шта да чините. ¹⁶ Он ће место тебе говорити народу и биће ти место уста, а ти њему место Бога. ¹⁷ Узми овај штап у руку – њиме ћеш чинити знамења.«

Мојсије се враћа у Египат

¹⁸ Мојсије се затим врати свом тасту Јитру и рече му: »Пусти ме да се вратим мојима у Египат, да видим да ли су још живи.«

А Јитро му рече: »Иди у миру.«

¹⁹ ГОСПОД у Мидјану рече Мојсију: »Врати се у Египат, јер су умрли сви који су хтели да ти одузму живот.«

²⁰ И Мојсије узе своју жену и синове, посади их на магарца и запути се у Египат, а у руци понесе Божији штап.

²¹ ГОСПОД још рече Мојсију: »Кад стигнеш у Египат, гледај да пред фараоном учиниш сва чуда за која сам ти дао моћ. Али ја ћу му отврднути срце, па неће пустити народ да оде. ²² Ти тада реци фараону: ‚Овако каже ГОСПОД: Израел је мој син, мој првенац. ²³ Рекао сам ти: »Пусти мог сина да иде да ми се поклони«, али ти си одбио да га пустиш, па ћу ја убити твог сина, твог првенца.‘«

Обрезање Мојсијевог сина

²⁴ На путу, док је Мојсије био на коначишту, дође му^[a] ГОСПОД и хтеде да га убије. ²⁵ Али Ципора дограби оштар кремен, обреза свог сина и кожицом дотаче Мојсијеве ноге, рекавши: »Стварно си ми ти крвав муж.« ²⁶ Тако га ГОСПОД остави. А она му је због обрезања рекла »крвав муж«.

Мојсије и Аарон преносе народу шта је Бог рекао

²⁷ ГОСПОД рече Аарону: »Иди у пустињу да се састанеш с Мојсијем.«

И он оде и састаде се с њим на Божијој гори и пољуби га. ²⁸ Тада Мојсије исприча Аарону све што му је ГОСПОД поверио и о свим знамењима која му је заповедио да учини.

²⁹ Потом Мојсије и Аарон одоше и окупише све старешине Израелаца. ³⁰ Аарон исприча све што је ГОСПОД рекао Мојсију, а Мојсије учини знамења наочиглед народу, ³¹ и народ поверова. Када су чули да је ГОСПОД походио Израелце и видео њихове недаће, дубоко се поклонише.