Add parallel Print Page Options

Пета пошаст: помор стоке

Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи. Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш, ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе. Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘«

А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.«

И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима. Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ.

Шеста пошаст: гнојни чиреви

Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу. Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.«

10 И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама. 11 А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани. 12 Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију.

Седма пошаст: грȁд

13 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, 14 иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. 15 Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. 16 Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. 17 А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. 18 Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. 19 Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘«

20 Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, 21 а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу.

22 Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.«

23 Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, 24 и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. 25 Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. 26 Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда.

27 Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. 28 Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.«

29 »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. 30 Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.«

31 Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. 32 Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају.

33 Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. 34 Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. 35 Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.

Пета пошаст: помор стоке

Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“

Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде.

Шеста пошаст: чиреви

Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“

10 Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. 11 Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. 12 Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију.

Седма пошаст: град

13 Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. 14 Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. 15 Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. 16 Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. 17 Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. 18 Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. 19 Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“

20 Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. 21 А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу.

22 Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ 23 Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. 24 Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. 25 Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. 26 Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града.

27 Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. 28 Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“

29 Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. 30 Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“

31 Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. 32 Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита.

33 Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. 34 Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. 35 Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.

The Plague on Livestock

Then the Lord said to Moses, “Go to Pharaoh and say to him, ‘This is what the Lord, the God of the Hebrews, says: “Let my people go, so that they may worship(A) me.” If you refuse to let them go and continue to hold them back, the hand(B) of the Lord will bring a terrible plague(C) on your livestock in the field—on your horses, donkeys and camels and on your cattle, sheep and goats. But the Lord will make a distinction between the livestock of Israel and that of Egypt,(D) so that no animal belonging to the Israelites will die.’”

The Lord set a time and said, “Tomorrow the Lord will do this in the land.” And the next day the Lord did it: All the livestock(E) of the Egyptians died,(F) but not one animal belonging to the Israelites died. Pharaoh investigated and found that not even one of the animals of the Israelites had died. Yet his heart(G) was unyielding and he would not let the people go.(H)

The Plague of Boils

Then the Lord said to Moses and Aaron, “Take handfuls of soot from a furnace and have Moses toss it into the air in the presence of Pharaoh. It will become fine dust over the whole land of Egypt, and festering boils(I) will break out on people and animals throughout the land.”

10 So they took soot from a furnace and stood before Pharaoh. Moses tossed it into the air, and festering boils broke out on people and animals. 11 The magicians(J) could not stand before Moses because of the boils that were on them and on all the Egyptians. 12 But the Lord hardened Pharaoh’s heart(K) and he would not listen(L) to Moses and Aaron, just as the Lord had said to Moses.

The Plague of Hail

13 Then the Lord said to Moses, “Get up early in the morning, confront Pharaoh and say to him, ‘This is what the Lord, the God of the Hebrews, says: Let my people go, so that they may worship(M) me, 14 or this time I will send the full force of my plagues against you and against your officials and your people, so you may know(N) that there is no one like(O) me in all the earth. 15 For by now I could have stretched out my hand and struck you and your people(P) with a plague that would have wiped you off the earth. 16 But I have raised you up[a] for this very purpose,(Q) that I might show you my power(R) and that my name might be proclaimed in all the earth. 17 You still set yourself against my people and will not let them go. 18 Therefore, at this time tomorrow I will send the worst hailstorm(S) that has ever fallen on Egypt, from the day it was founded till now.(T) 19 Give an order now to bring your livestock and everything you have in the field to a place of shelter, because the hail will fall on every person and animal that has not been brought in and is still out in the field, and they will die.’”

20 Those officials of Pharaoh who feared(U) the word of the Lord hurried to bring their slaves and their livestock inside. 21 But those who ignored(V) the word of the Lord left their slaves and livestock in the field.

22 Then the Lord said to Moses, “Stretch out your hand toward the sky so that hail will fall all over Egypt—on people and animals and on everything growing in the fields of Egypt.” 23 When Moses stretched out his staff toward the sky, the Lord sent thunder(W) and hail,(X) and lightning flashed down to the ground. So the Lord rained hail on the land of Egypt; 24 hail fell and lightning flashed back and forth. It was the worst storm in all the land of Egypt since it had become a nation.(Y) 25 Throughout Egypt hail struck everything in the fields—both people and animals; it beat down everything growing in the fields and stripped every tree.(Z) 26 The only place it did not hail was the land of Goshen,(AA) where the Israelites were.(AB)

27 Then Pharaoh summoned Moses and Aaron. “This time I have sinned,”(AC) he said to them. “The Lord is in the right,(AD) and I and my people are in the wrong. 28 Pray(AE) to the Lord, for we have had enough thunder and hail. I will let you go;(AF) you don’t have to stay any longer.”

29 Moses replied, “When I have gone out of the city, I will spread out my hands(AG) in prayer to the Lord. The thunder will stop and there will be no more hail, so you may know that the earth(AH) is the Lord’s. 30 But I know that you and your officials still do not fear(AI) the Lord God.”

31 (The flax and barley(AJ) were destroyed, since the barley had headed and the flax was in bloom. 32 The wheat and spelt,(AK) however, were not destroyed, because they ripen later.)

33 Then Moses left Pharaoh and went out of the city. He spread out his hands toward the Lord; the thunder and hail stopped, and the rain no longer poured down on the land. 34 When Pharaoh saw that the rain and hail and thunder had stopped, he sinned again: He and his officials hardened their hearts. 35 So Pharaoh’s heart(AL) was hard and he would not let the Israelites go, just as the Lord had said through Moses.

Footnotes

  1. Exodus 9:16 Or have spared you