5 Мојсијева 32

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

32 Слушајте, небеса, а ја ћу говорити,
    чуј, земљо, речи мојих уста.
² Нека моје учење капље као киша,
    нека моје речи падају као роса,
као кишица на нежно биље,
    као пљусак на младу траву.

³ Објављиваћу Име ГОСПОДЊЕ,
    а ви величајте Бога нашега.

⁴ Он је Стена, дела су му савршена,
    праведни су сви његови путеви.
Он је Бог веран и неправду не чини.
    Он је праведан и правичан.

⁵ Али они су се искварили;
    на своју срамоту нису му више деца,
    нараштај изопачени и препредени.
⁶ Зар тако узвраћаш ГОСПОДУ,
    народе неразумни и немудри?
Зар он није твој Отац, твој Створитељ,
    који те начинио и саздао?

⁷ Сети се прадавних дана,
    погледај давнашња поколења.
Упитај свога оца, и он ће ти испричати,
    своје старешине, и они ће ти одговорити.
⁸ Када је Свевишњи народима
    делио њихово наследство,
    када је размештао потомке Адамове,
одредио је народима међе
    у складу са бројем синова Божијих^[a].

⁹ А ГОСПОДЊИ је део његов народ,
    Јаков је његов посед.
¹⁰ Нашао га је у земљи пустињској,
    у пустари голој, где звери завијају.
Обгрлио га је и гајио,
    чувао га као зеницу свога ока
¹¹ као орао што бди над својим гнездом,
    над орлићима својим лебди,
крила шири да их ухвати
    и однесе на својим перима.
¹² ГОСПОД га је сам водио –
    туђег бога није било с њим.
¹³ Учинио је да по висовима земље јаше
    и хранио га пољским плодовима,
меда му давао из стене
    и уља из кремене литице,
¹⁴ кравље урде и млека овчијег и козјег,
    лоја јагњећег и јарећег,
    најбоље овнове башанске,
јарце и најсочнија зрна пшенице.
    Пенушаву крв грожђа си пио.

¹⁵ Јешурун^[b] се угојио, па се узритао;
    угојио се, утовио се и усалио.
Оставио је Бога, који га је начинио,
    и одбацио Стену, свога Спаситеља.
¹⁶ Чинили су га љубоморним туђим боговима,
    гневили га гнусним идолима.
¹⁷ Демонима су приносили жртве, а не Богу,
    боговима које нису познавали,
боговима који се недавно појавише,
    боговима којих се ваши праоци нису бојали.
¹⁸ Занемарио си Стену која те донела на свет,
    заборавио Бога који те родио.

¹⁹ ГОСПОД то виде и одбаци их,
    јер су га његови синови и кћери разгневили.
²⁰ »Сакрићу своје лице од њих«, рече,
    »и видећу шта ће од њих настати.
Јер, они су нараштај изопачен,
    деца која немају верности.
²¹ Учинише ме љубоморним оним што није бог,
    разгневише ме својим ништавним идолима.
Зато ћу ја њих учинити љубоморнима народом који то није,
    разгневити их народом неразумним.
²² Јер, од мога гнева огањ се запалио
    који гори до дубина Шеола;
прождреће земљу и њене усеве
    и запалити темеље планина.

²³ »Несрећу за несрећом слаћу на њих;
    своје стреле на њих ћу потрошити.
²⁴ Од глади ће умирати;
    изједаће их огњица и смртоносна пошаст.
Послаћу на њих очњаке звери,
    отров гуја које по прашини гмижу.
²⁵ Напољу ће им мач затирати децу,
    а унутра ће владати ужас.
Гинуће момци и девојке,
    одојчад и старци седокоси.
²⁶ Рекох да ћу их расејати
    и избрисати спомен на њих међу људима.
²⁷ Али нисам хтео да ме непријатељ разгневи,
    да душмани њихови не схвате погрешно,
па кажу: ‚Ми смо победили!
    Није ГОСПОД све ово учинио!‘«

²⁸ Они су народ без памети,
    нема у њима разборитости.
²⁹ Да су мудри, разумели би ово,
    увидели шта ће им се десити.
³⁰ Како може један да гони хиљаду
    или двојица десет хиљада да нагнају у бекство
ако их њихова стена није продала,
    ако их ГОСПОД није изручио?
³¹ Али њихова стена није као наша Стена –
    то чак и наши непријатељи признају.
³² Лоза им потиче од лозе содомске
    и са поља гоморских;
грожђе им је пуно отрова,
    гроздови пуни горчине,
³³ вино им змијски отров,
    кобрин отров смртоносни.

³⁴ Зар нисам ово чувао
    запечаћено у мојим спремиштима?
³⁵ Моја је освета, ја ћу узвратити.
    У своје време нога ће им се оклизнути;
близу је дан њихове пропасти,
    њихов усуд брзо им се примиче.

³⁶ Јер, ГОСПОД ће оправдати свој народ
    и сажалити се на своје слуге
када види да им је ишчилела снага
    и да нико, ни роб ни слободњак, није остао.
³⁷ Рећи ће: »Где су сада њихови богови,
    стена у којој су тражили уточиште,
³⁸ богови који су јели лој њихових жртава
    и пили вино њихових леваница?
Нека они устану да вам помогну!
    Нека вас они заклоне!

³⁹ »Видите сада да једино ја сам Бог
    и да нема другог бога уз мене.
Ја усмрћујем и ја оживљавам,
    ја рањавам и ја исцељујем.
    Из моје руке нема избављења.
⁴⁰ Дижем своју руку ка небу и заклињем се:
    Тако ми мога живота вечног,
⁴¹ када наоштрим свој мач блистави
    и узмем правду у своје руке,
осветићу се својим душманима
    и узвратити онима који ме мрзе.
⁴² Своје стреле напојићу крвљу
    и мој мач најешће се меса:
крвљу побијених и заробљених,
    глава предводникâ непријатељевих.

⁴³ »Веселите се, народи, с његовим народом,
    јер он ће осветити крв својих слугу.
Осветиће се својим душманима
    и очистити своју земљу и народ.«