Add parallel Print Page Options

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

17 Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18 где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

19 Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20 Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

21 Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

22 А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:

»Моју одећу разделише међу собом
    и бацише коцку за моје одело.«(A)

И војници тако и учинише.

25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«

И од тога часа ученик је узе к себи.

Read full chapter