Brojevi 11

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Narod se opet žali

11 Narod se počeo žaliti zbog svojih nevolja i BOG im je to uzeo za zlo. Razljutio se kad ih je čuo. BOŽJA je vatra planula na njih i spalila neke rubne dijelove tabora. ² Narod je zavapio Mojsiju pa se on pomolio BOGU i vatra se ugasila. ³ To su mjesto prozvali Tabera^[a] jer je BOŽJA vatra planula na njih.

⁴ Ljudi miješanog porijekla u narodu su počeli žudjeti za drugom vrstom hrane. Uskoro su i svi Izraelci ponovo počeli kukati i govoriti: »E, da nam je jesti meso! ⁵ Sjećamo se ribe, koju smo besplatno jeli u Egiptu, pa krastavaca, dinja, poriluka, luka i češnjaka, ⁶ a sad smo već izgubili snagu. Nigdje ništa za jelo, samo ova mana!«

⁷ Mana je bila kao zrno korijandra i nalikovala je smoli drveta. ⁸ Narod je išao uokolo i skupljao ju, a zatim su je mljeli ručnim žrvnjevima ili drobili u stupi. Kuhali su je u loncu ili mijesili pa pekli lepinje. Okus joj je bio sličan okusu pogača s maslinovim uljem. ⁹ Kad je noću na tabor padala rosa, s njom je padala i mana.

Mojsije dobiva sedamdeset pomoćnika

¹⁰ Mojsije je slušao kako ljudi iz svih obitelji kukaju, svatko na ulazu u svoj šator. BOG se jako razljutio, a Mojsije uzrujao.

¹¹ »Zašto si na mene, svog slugu, navalio ovu nevolju?« upita on BOGA. »Zar sam to zaslužio—da na mene svališ teret čitavog ovoga naroda? ¹² Zar sam ja začeo sav ovaj narod? Zar sam ga ja rodio, kad mi govoriš da ga nosim na rukama, kao što dojilja nosi dojenče, u zemlju koju si zakletvom obećao njihovim precima? ¹³ Gdje da nabavim mesa za sav ovaj narod? Stalno mi kukaju i govore: ‘Daj nam da jedemo meso!’ ¹⁴ Ne mogu sâm nositi sav ovaj narod. Preteško mi je. ¹⁵ Ako ćeš ovako postupati sa mnom, bolje me odmah ubij. Ako sam stekao tvoju naklonost, daj da umrem, da više ne patim.«

¹⁶ BOG je rekao Mojsiju: »Dovedi mi sedamdeset Izraelaca za koje znaš da su starješine i nadglednici naroda. Dovedi ih do Šatora sastanka i neka stanu ondje s tobom. ¹⁷ Sići ću i razgovarati ondje s tobom. Uzet ću dio od Duha koji je na tebi i staviti ga na njih. Tako će ti oni pomagati nositi teret naroda, da ga ne moraš nositi sâm. ¹⁸ Reci narodu: Posvetite se za sutra jer ćete jesti meso. BOG vas je čuo kad ste kukali: ‘E, da nam je jesti meso! Bilo nam je bolje u Egiptu!’ Sad će vam BOG dati meso i vi ćete jesti. ¹⁹ I nećete ga jesti samo jedan dan, ili dva dana, ili pet dana, ili deset dana, ili dvadeset dana, ²⁰ nego cijeli mjesec! Jest ćete dok vam ne izađe na nos i ne zgadi vam se jer ste odbacili BOGA koji je s vama. Kukali ste pred njim i govorili: ‘Zašto smo uopće otišli iz Egipta?’«

²¹ Mojsije je rekao: »Evo me u narodu koji ima pješaštvo od šest stotina tisuća ljudi, a ti kažeš: ‘Dat ću im meso da jedu mjesec dana!’ ²² Zar bi im bilo dovoljno čak i da se zakolje sva sitna i krupna stoka? Zar bi im bilo dovoljno čak i da se izlovi sva riba iz mora?«

²³ »Je li BOŽJA moć ograničena?«^[b] rekao je BOG Mojsiju. »Sad ćeš vidjeti hoće li se moja riječ ostvariti.«

²⁴ Tada je Mojsije izašao pred narod i prenio mu što je BOG rekao. Zatim je okupio sedamdeset starješina i razmjestio ih oko Šatora. ²⁵ BOG je sišao u oblaku i razgovarao s njim. Potom je uzeo od Duha, koji je bio na Mojsiju, i stavio ga na sedamdeset starješina. Kad je Duh sišao na njih, prorokovali su. No to se više nije ponovilo. ²⁶ Dvojica starješina, Eldad i Medad, bili su ostali u taboru. Iako su bili upisani među starješine, nisu došli s ostalima do Šatora. No Duh je sišao i na njih pa su prorokovali u taboru.

²⁷ Jedan je mladić dotrčao i javio Mojsiju: »Eldad i Medad prorokuju u taboru!«

²⁸ Nato je Jošua, Mojsijev pomoćnik od svoje mladosti, rekao: »Mojsije, gospodaru moj, zaustavi ih!«

²⁹ No Mojsije mu odgovori: »Zar si ljubomoran što su i drugi primili Duha, a ne samo ja?^[c] Da bar svi BOŽJI ljudi budu proroci! Da bar BOG stavi svog Duha na sve njih!«

³⁰ Zatim su se Mojsije i izraelske starješine vratili u tabor.

Prepelice

³¹ BOG je podigao vjetar koji je od mora donio prepelice i pobacao ih posvuda oko tabora. Prekrile su zemlju do visine jednog metra^[d] i udaljenosti jednog dana hoda od tabora u pustinju. ³² Cijeli taj dan i noć, i cijeli sljedeći dan, narod je sakupljao prepelice. Svatko je sakupio količinu koja je iznosila najmanje deset bačvi^[e]. Zatim su prostrli meso svuda po taboru. ³³ No, dok im je meso još bilo među zubima, prije nego što su ga prožvakali, BOG se razljutio na njih i udario ih strašnim pomorom. ³⁴ Zato je to mjesto prozvano Kibrot Hataava^[f] jer su ondje sahranili one koji su žudjeli za mesom.

³⁵ Iz Kibrot Hataave narod je otišao u Haserot i zadržao se ondje.