Add parallel Print Page Options

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Јн 19,17-27)

26 Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. 27 А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.

28 Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, 29 јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ 30 Тада ће

‚говорити горама: »Падните на нас!«
    и брдима: »Покријте нас!«‘(A)

31 Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«

32 А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. 33 Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране.

34 Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«[a]

А они разделише његову одећу бацањем коцке.

35 Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«

36 А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, 37 и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«

38 Изнад њега је био натпис[b]: Ово је цар Јудеја.

39 А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«

40 Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, 41 али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«

42 Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.«

43 А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«

Read full chapter

Footnotes

  1. 23,34 У неким раним рукописима не налази се ова реченица.
  2. 23,38 натпис У неким рукописима стоји: натпис написан грчким, латинским и хебрејским словима.

Исуса спроводе до места погубљења

26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада

ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
    и бреговима: ’Прекријте нас.’

31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“

32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.

35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“

36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“

38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“

39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“

40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“

42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“

43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“

Read full chapter